Smisliti ili osmisliti

D

a li razlikujete glagole smisliti i osmisliti?

a li ste primetili da se sve više glagol osmisliti upotrebljava kao da znači „smisliti“, „izumeti“?

Na „Guglu“ sam naišla na ovakav naslov „Studenti osmislili ekološku rasvetu“. I „Osmislili su vlastiti vodeni park“.

Glagol smisliti ima značenje: razmislivši doneti kakvu odluku, odlučiti nešto, učiniti, naumiti; dobro razmisliti pre donošenja odluke; shvatiti, doći na misao; izmisliti ono što ne postoji, mišljenjem stvoriti.

Glagol osmisliti ima značenje: učiniti smislenim, sadržajnim, svrsishodnim; smisaono, duhovno uobličiti, formulisati. ― Ispričaću vam … o jednoj smrti koja je bila najlepši trenutak u jednom životu, trenutak koji kao da je u sebi osmislio čitav jedan život (Pop. J. 3, 262).

Osmisliti se: ispuniti se smislom, postati smislen, sadržajan. ― Nijedan život nema više vremena da se izvije slobodno, kao ptičja pesma … da se misli do kraja, da se osmisli bez trzaja (Rist. M. 2, 108). 

www.srpskijezik.com

Glagol osmisliti je novijeg postojanja, tako da ga srećemo na svakom koraku u novom pogrešnom značenju. Umesto ranijih smisliti, izmisliti, zamisliti, koristimo osmisliti. Hm?

Kako vi govorite? 

Prilozi jako i puno

Z

nam da sam u prethodnim postovima govorila o prilozima jako i puno.(STIL)

Ali jako puno se pojavljuju u govoru i pisanoj reči i htela bih još nešto da napišem.   

Da li je moguće da na televiziji, radiju, u svakodnevnom govoru (tu ne treba previše zamerati), da se uopšte ne trude da im rečenice budu stilski i pravopisno tačne. (birokratski govor vlada)

Poslednjih godina se umesto priloga mnogo koriste prilozi jako i puno.U svakodnevnom govoru nije pogrešno reći „Jako/puno me boli glava“. Međutim, u pisanju prednost bi trebalo dati prilozima vrlo, veoma, mnogo.

Ali nije samo to problem...

Klajn je u knjizi Bušenje jezika savršeno objasnio glagol ispoštovati:

 „Glagol ispoštovati se pojavio u novije vreme, sa značenjem u kome se ranije govorilo samo održati ili ispuniti. Jezikoslovci se uglavnom slažu da je on pravilno građen i da nije suvišan pored nesvršenog glagola poštovati. Ako, recimo, neki komunalci kažu „Ispoštovali smo rok za rekonstrukciju tramvajske pruge“, to je nedvosmisleno, dok ako bi rekli „Poštovali smo rok“, moglo bi značiti da su oni o roku razmišljali s dubokim poštovanjem, ali da je pruga još u totalnom haosu! Tačno je s druge strane da je ispoštovati postalo pomodan izraz, pa se upotrebljava i tamo gde bi sasvim odgovarali dobri stari održati i ispuniiti.“

U vezi toga – po ugledu – u pogledu toga, povodom toga, što se tiče toga. U prevodima sa engleskog, svako about pogrešno prevode – u vezi (+ gen.).

(Talk) About what? –  „U vezi čega?“, umesto „U vezi sa čim?“, ili „O čemu?“.

Takođe, englesko for the first time – naši prevodioci prevode – po prvi put, iako je to nepravilno.

Prvi put, po drugi put, po treći put...

„Izraz vezano za (nešto), koji smo po svemu sudeći uzeli od Hrvata, a koji nam, kraj tolikih „veza“, „pogleda“ i „povoda“, sigurno nije neophodan.“ (Ivan Klajn – Bušenje jezika)

Još uvek – pravilno je reći i dalje, ili samo još.

Strane reči, pozajmljenice, tuđice...

S

igurno ste bar jednom pomislili kako je hrvatski ponekad smešan jezik i da se možda i previše trude da izbrišu svaki trag da su nekada bili u zajednici sa nama. (devil smile)

Čitajući razne tekstove o tome koliko se trude da imaju što manje stranih reči, naišla sam na konkurs u zagrebačkom časopisu  „Jezik”. Pitate se vi o kakvom je konkursu reč?


„Natječaj je još 1993. godine pokrenuo akademik i jezikoslovac Stjepan Babić. No, natječaj od tada nije organiziran baš svake godine i ustalio se tek posljednjih godina.

Stjepan Babić je značajan hrvatski lingvista druge polovine 20. veka. Zajedno s Daliborom Brozovićem i Radoslavom Katičićem (a pod uticajem Bulcsúa Lászla) uveo je lingvistički strukturalizam praške škole kao dominatne. Babić je bio višegodišnji urednik časopisa Jezik.
Cilj ovog konkursa je stvaranje novih reči koje se mogu upotrebiti umesto nepotrebnih tuđica, pre svega, rasprostranjenih anglicizama. Važno je da te reči do sada nisu zapisane u rečnicima hrvatskog jezika.
 Što se dosadašnjih pobednika tiče, prvi je bio Bulcsú László, i to sa rečju suosnik stvorenu umesto kolaksijalnog kabela.

„Među dobitnicima nagrade je 2009. godine bio i pjesnik i sadašnji veleposlanik Hrvatske u Brazilu, inače liječnik Drago Štambuk koji je autor riječi proširnica, tj. žilni potporanj za stent. Lani su nagrađene riječi ispraznica za floskulu, osjećajnik za emotikon i parkomat za aparat za naplatu parkiranja.”

DODIRNIK - Touch sreen

ZATIPAK - Tipfeler

PONOVAK - Repriza

BOCAR - Skupljač boca

RJEČARENJE - Rafting

BICIKLATI - Voziti bicikl

ZAPOZORJE - Backstage

ODOBRENICA - Licenca

JUŠNJAČA - Šefla

BROJOMAT - Uređaj koji izbacuje broj mjesta u redu za čekanje

PLASTENKA - Plastična boca

KLIZNICA - Slajd

DAROTEKA - Gift shop

BLAĆENIK - Osoba izvrgnuta javnoj poruzi

RASPRODAJNICA - Outlet

SPOJIŠTE - Modem

Nagrade iznose 5000, 3000 i 1500 kuna.

Šta mislite, da li bi i kod nas trebalo da se otvori ovakav konkurs? Bar bismo se nasmejali i malo oraspoložili. Verujem da bi bilo svakakvih predloga.

   

Transkripcija - treći deo

Imena iz španskog:

Zahvaljujući sličnosti glasovnog sistema nisu se stvorili veći transkripcioni problemi. Najveći problem jeste da li se špansko Z prenosi kao Z (prema pismu) ili kao S (prema izgovoru).

Veleaskez, Saragosa, Peres i Perez, Gonsales i Gonzales

Da li špansko I, kada je neslogotvorno, prenositi kao I ili kao J;

Sikeiros ili Sikjeros.

C ispred E, I – s                                                      Cervantes – Servantes

C kad nije ispred E, I – K                                          Cruz – Kruz

                                                                                Lorca – Lorka

CH – č                                                                    Conchita – Končita

H je nemo i ne prenosi se, osim                                Hernandez – Ernandez

                                                                                Habana – Havana

J – h                                                                        Jorge – Horhe

TZ – c                                                                     Quetzcalcoatl – Kecalkoatl

Y – j, osim kad čini                                                  Uruguay - Urugvaj

posebnu rečcu, i                                                      Quevedo y Villegas – Kevedo i Viljegas

IA, IE, IU, - IJ                                                          Sierra Nevada – Sijera Nevada

IO – io                                                                   Asuncion – Asunsion

X – h, ks, s                                                             Havier - Havijer, Taxco - Tasko, 

                                                                              Oaxaca – Oahaka

QUE, QUI – ke, ki                                                 Enrique – Enrike, Guadalaquivir – Gvadalakvir

LL – lj                                                                     Sevilla – Sevilja

Ñ – nj                                                                     Buñel – Bunjel

Imena iz portugalskog:

J – ž                                                                        Joaquim – Žoakim

Lh – lj                                                                    Coelho – Koeljo (iako se ime čita Kvelju)

Nh – nj                                                                   Agostinho – Agostinjo

X – š                                                                       Peixoto – Peišoto (iako se izgovara Pejšotu)

Ou – o                                                                  Lourenco – Lorenso

H se ne prenosi                                                      Henrique – Enrike 

Imena iz poljskog:

CH – h                                                                  Wojciech – Vojćeh

CZ – č                                                                   Szczecin – Ščećin

SZ –š                                                                     Warszawa – Varšava

Y – i                                                                       Gdynia – Gdinja

SI + samoglasnik – SJ,                                            Zosia – Zosja (čita se Zośa na poljskom)

osim kad je I slogotvorno                                        Krasicki – Krasicki (čita se Kraśicki na poljskom)

NI + samoglasnik – NJ,                                          Zbigniew - Zbignjev

Osim kad je I slogotvorno                                                    Brodnica - Brodnjica

Transkripcija - drugi deo

Imena iz japanskog: 

Ch - č                                               Kochi - Koči; Chokai- Ćokaj
i - j na kraju reči                                Sakai - Sakaj
j - dž                                                Jama - Džama
ny - nj                                              Nyudo - Njudo
sh - š                                               Toshiba - Tošiba
ts - c                                                Matsuyama - Macujama
w - v                                                Uwajima - Uvadžima

Imena iz kineskog:

ch - č                                                Wuchang - Vučang
chong - čung                                      Wang Chong - Vang Čung
chui - čuej                                          Chen Baichui - Čen Bajčuej
dun - duen                                         Mao Dun - Mao Duen
gong - gung                                       Gong Zizhen - Gung Cidžen
j - đ                                                  Jinan - Đinan
q - ć                                                  Qi Baishi - Ći Bajši
x - sj                                                  Luxun - Lusjun

Imena iz italijanskog:

ci - č                                                 Luciano - Lučano
gh - g                                                Longhi - Longi
gua, gue, gui -
gva, gve, gvi                                      Guareschi - Gvareski
x - ks                                                Craxi - Kraksi
z i zz - c                                            Bolzano - Bolcano; izuzetak Zefireli
                                                        po analogiji sa našom rečju zefir

* Uobičajena italijanska imena koja su već dugo u našoj tradiciji zadržavaju se u tom obliku bez obzira na transkripciona pravila:

Rim (Roma), Napulj (Napoli), Kapito, Rafael

Imena iz francuskog:

1. Imena sa ekvivalencijom glas-ustaljena grafija prema francuskim pravilima ortoepije* i ortografije**, uz prilagođavanje srpskom glasovnom sistemu trebalo bi francuski fonološki sistem od 36 glasova svesti na srpski sa 30 fonema:

Leclair - Lekler
Nantes - Nant

2. Izgovor i prenošenje imena bez ekvivalencije glas-grafija:

Bordeaux - Bordo
Flaubert - Flober

nemo e - e                                                     Dellil - Delil
nazalni vokali n ili m                                        Blanqui - Blanki
Saint - t se ne uzgovara na kraju
reči                                                                Saint-Just - Sen Žist
ai - e                                                              Alain - Alen
ay - e, aj                                                        Aye d'Avignon - E d'Avinjon (Avinjon)
ch - š                                                             Charles - Šarl
cq - k                                                             Jacques - Žak
eu - e                                                             Deneuve - Denev
gn - nj                                                            Bretagne - Bretanja
u - i                                                                Hugo - Igo; Luc - Lik
nemo h se ne prenosi                                      Hugo - Igo; Havre - Avr
oi - oa                                                            Loire - Loara
th - t                                                               Edith - Edit
    


 * ortoepija - skup pravila koja određuju pravilan izgovor reči i rečeničnih celina u nekom jeziku.
    Nauka o pravilnom izgovoru reči.
** ortografija - pravilno pisanje; pravopis
         

Transkripcija - prvi deo

Transkripcija je prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika.

Primenjuju se dva postupka:

1. Prilagođeno pisanje (primenljivo u ćirilici i latinici)
2. izvorno pisanje (primenljivo u latinici)

Izvorno pisanje se u srpskom jeziku može sresti u nekim slučajevima:

- reči i izrazi: c'est la vie.

Iako se prilagođeno pisanje naziva fonetskim, to nije uvek tako, jer postoje odstupanja od izvornog izgovora:

Moskva a ne Maskva
Lajpcig a ne Lajpcih

Treba izbegavati unošenje teških i neprilagođenih sklopova u naš izgovor:

Ćinghaj ne Ćinghai
Gandi ne Ghandi

Ako su se neka imena ustalila u našem jeziku ne treba ih menjati:

San Francisko iako je izvornije San Fransisko

S druge strane pogrešno je Prisli i Merlin, pravilno je Presli i Merilin.

Imena iz engleskog jezika:

Polazište ovog modela je kombinacija izgovorenog i napisanog izvornog oblika imena. Izloženim pravilima podležu imena koja će tek pristizati u srpski jezik. Od izmena se izuzimaju odranije ukorenjeni i odavno prihvaćeni pojedinačni oblici.
Vašington, London.

Abbey - Abi bolje nego Ebi
Adrienne - Adrijen ne Edrijen ili Adrian
Agatha - Agata bolje nego Agata
Bogarde - Bogard ne Bogart
Bosworth - Bozvort ne Bosvort
Bridget - Bridžet ne Bridžit jer je to od imena Brigit
Cannon, Canon - Kanon ne Kenon
Frances - Franses ne Frensis jer je to od imena Francis
Joan - Džoun ne Džoan
La Guardia - La Gvardija ne Guardia
McAdam - Makadam
McCann - Maken
Moses - Moziz ne Mozes
Nottingham - Notingam ne Notingem
Ottey - Oti ne Otej
Pacino - Pačino ne Paćino
Schlesinger - Šlesindžer ne Šlesinger
Taylor - Tejlor ne Tajlor
Tia - Tija ne Tia
Union - Junion ne Union
Vincenzi - Vinčenzi ne Vinćenci
Xander - Zander ne Ksander

Imena iz nemačkog jezika:

Bitnije nedoumice i neujednačenosti prilagođavanja uglavnom se svode na dva problema:

1. Da li početno S ispred samoglasnika prenositi kao S (kako se i piše) ili kao Z (saglasno nemačkom fonološkom sistemu: Simens)

2. U kojoj meri primenjivati jednačenje po zvučnosti u nemačkim imenima:
Drezden, Potsdam; a uz to idu i pitanja zamene S ispred sonanata: 
Bizmark, Fasmer, Šlezvig, Osvald

transkripcija                                                    primer

Ä - e                                                                 Jäger - Jeger

Aa - a                                              Aachen - Ahen

Ch - h, k                                           Dachau - Dahau; Chlodwig - Klodvig

Ch - š                                               Charlotte - Šarlota

El, al - aj                                           Mainz - Majnc; Daimler - Dajmler

Chh - h                                             Kirchhoff - Kirhof

ii - i                                                  Kriiger - Kriger

Ae - e                                              Schaefer - Šefer

Au - au                                            Dachau - Dahau

eu - oj                                              Reuntlingen - Rojtliten

G i gh - g                                         Ludwig - Ludvig; Seghers - Zegers

Dt - t                                               Brandt - Brant

Sch - š                                             Schiller - Šiler

Ph - f                                               Philip - Filip

„Titlovanje“

Razlike između prevođenja titlova i običnog teksta:

S obzirom na to da se mnogo brže govori nego što se čita, titlovi moraju biti sažeti i da prenesu najvažnije informacije.

Titl mora biti toliko sažet da gledalac ima vremena i da pogleda određenu scenu.

Prosečna brzina čitanja je 18 karaktera u sekundi. U to su uključeni i razmaci.

Kako napraviti dobar titl:

Trajanje titla je unapred definisano, a neki su veoma kratki.

Po pravilu, najveći titl ima dva reda i 70 karaktera. Tada traje 6 sekundi.

Kada se rečenica prevodi, kao i u književnom tekstu, treba izostavljati lične zamenice, ponavljanja, preterana objašnjavanja, bukvalno prevođenje, koje se nekad sastoji i od tri-četiri reči.

Ne počinjati titl sa „ali“. „Da li“ izbegavati; samim dodavanjem upitnika na kraju rečenice je dovoljno da se zna da neko nešto traži, pita…

Skoncentrisati se na najvažniju misao, kontekst. Pojednostaviti rečenice.

Kada u filmu imate da prevedete neku rečenicu kao na primer: „Damn it!“ – možete prevesti kao: „Do đavola!“, što u suštini i znači; ne treba ga prevoditi sa „sranje“, „jebem ti!“.

Treba izbegavati psovke koliko god možete ili ih bar ublažiti. Imajte na umu da to možda gledaju i deca. Jasno je da za to postoji znak u uglu ekrana koji pokazuje kakav je film, ali nikome nije prijatno da čita psovke.

„Fuck it!“ – ne treba prevoditi sa „jebi ga“, ublažite ga i takođe prevedite sa „do đavola“. 

„Fuck you“ sa „nosi se“… Ukoliko baš želite da naglasite, prevedite ovu psovku u originalu, ali nemojte baš ni preterivati. 

Kada se radi titl ima se na umu da se prevede što pre, ali ni tada ne treba zaboraviti na pravopis.

„Da li“, piše se odvojeno, „ ne znam“, takođe se piše odvojeno!

Dok se prevodi titl treba pratiti i video, kako ne bi došlo do greške u prevođenju. Da ne bude, kada priča žensko da je sve u muškom rodu.

Česte greške:

1.       You have to marry her. – Moraš je oženiti.

Ispravno je reći oženiti se; ako kažemo: „Želim da oženim vašu kćerku”, ima značenje da želite da je udate za nekog drugog. Zapamtite; oženiti se.

2.       Light – pored toga što znači svetlo, može da ima i značenje dijetalni, sve zavisi od konteksta.

3.       Still. – još uvek.

Hajde da pokušamo da ovu pravopisnu grešku ispavimo i počnemo da koristimo još, i dalje.

4.       High – ne znači samo visok, ima značenje i naduvan.

5.       For the first time – po prvi put. Pravilno je prvi put, po drugi put…

STIL - treći deo

Pronašla sam tekst koji sam ispravila u Wordu i to izgleda ovako:

Kada je tekst ispravljen, sačuvate sve promene i izgleda ovako:

Ne vidi se baš lepo, ai sa strane su ubačeni komentari da tekst koji je pod navodnicima ne treba da bude i u italiku. Ukoliko u tekstu postoji i unutrašnji monolog, njega možete izdvojiti od običnog tako što ćete ga staviti u italik, ako mogu tako da kažem.

I krajnji rezultat izgleda ovako:

Zapeta se ne piše u ustaljenim frazeologijama s oblikom vokativa - imenica bog, majka božja:

- Bože sačuvaj! Ako se, ne daj majko božja, nešto desi...

Stručni profil lektora i njegov status u društvu

Pronašla sam veoma zanimljiv tekst o statusu lektora u našem društvu.
Tekst je napisao Miloš Okuka.

Lektor je plaćen da čita ono što drugi treba da plate da bi pročitali. Zbog toga njegov trud treba da bude i društveno priznat i materijalno nagrađen. 

STIL - drugi deo

U drugom delu želim više pažnje da posvetim primerima. Pretpostavimo da smo sva pravila naučili, hajde da ih sad i primenimo.

Postoji tekst na kom sam vežbala lekturu i mislim da će poslužiti dobro i ovde:

1.    Posavetujte se o tome s nekim arhitektom.

-       Posavetujte se u vezi s tim s nekim arhitektom.

2.    Ja sam vas puno poželeo.

-       Mnogo sam vas poželeo.

Što manje koristiti lične zamenice i puno zameniti sa mnogo.

 Npr: Jako me boli stomak – Mnogo me boli stomak.

3.    Tada nam jedan jako star čovek…

-       Tada nam veoma star čovek…

Nema potrebe za jedan čovek, tamo neki čovek, jako star – Zanemariti to jedan, i jako zameniti sa veoma.

4.    Ukrao je pet groša od svog oca.

-       Brojeve većinom treba pisati rečima ne brojevima – ukoliko nije veliki broj u pitanju – i opet imamo ličnu zamenicu svog koja je nepotrebna, jer naravno da je njegov otac.

                                                       

5.    Karoserija automobila, crvene boje, blesnula je kroz…

-       Crvena karoserija automobila…

6.    Još uvek sam se brinuo…

-       I dalje brinem – i dalje sam brinuo – još brinem.

Još uvek je pleonazam – koristiti ili i dalje ili samo još.

7.    Izvadio je cigaru braon boje.

-       Izvadio je braon cigaru.

Pogrešno je naglašavati – košulja plave boje – jednostavno, plava košulja.

8.    Učtivo su se pozdravili i otišli natrag kod tetke.

-       Učtivo su se pozdravili i otišli natrag tetki.

Pogrešno je reći idem kod zubara. Treba reći idem zubaru.

9.    Mi smo svi sedeli za jednim stolom.

-       Svi smo sedeli za jednim stolom. Sedeli smo za jednim stolom.

10.  U sebi sam proklinjao pesnika koji je jednom ovo rekao…

-       Proklinjao sam pesnika koji je ovo rekao…

Pogrešno je reći – pomislio sam u sebi – naravno da ako sam pomislio nešto da je to u sebi.

11.  Vi ste pijani!

-       Pijani ste!

Nemojte zaboraviti na znakove interpunkcije; morate oceniti sami jačinu tona određenog lika. Ponekad je ton mnogo jači, a lektor stavi samo tačku umesto uzvičnik.

12.  Ja sam ovim svojim ušima pre neki dan čula da to kaže.

-       Svojim sam ušima pre neki dan čula da to kaže.

13.  Uveravala sam sebe da će on zataškati stvar da ne bi obrukao sebe, a i da ne obruka nju.

-       Uveravala sam sebe da će zataškati stvar kako ne bi obrukao sebe, a i nju.

14.  Lekar je bio ušao u njenu sobu.

-       Lekar je ušao u njenu sobu.

Glagol biti treba izbegavati.

15.  Pisao je s desna na levo.

-       Pisao je zdesna nalevo. Pisao je sleva nadesno.

Dole možete videti kako otprilike izgleda lektorisan tekst u Wordu. 

 Kada je tekst prošao sve izmene "kliknemo" na opciju accept change i tekst izgleda ovako:

Zapamtite, da biste napravili izmene na tekstu, morate prvo uključiti opciju Track Changes.