STIL - prvi deo

Kada prevodilac uzme neko delo da prevodi mora ga prilagoditi duhu svoga jezika. U našem slučaju je to srpski jezik. Ne možemo neke reči, fraze, itd. bukvalno prevoditi, jer ne bi imalo previše smila.

Isto tako, neke reči ili fraze treba ublažiti. Nije baš potrebno uvek englesko shit! prevesti kao sranje!. Prevodilac mora da ima osećaj koliko je to shit! snažno izgovoreno. Većinom ga možemo zaobići i jednostavno ga zameniti sa do đavola! ili tome slično. Žargon je opravdan ukoliko se upotrebljava s merom.

Ukoliko neko prevodi titlove, mora imati osećaj za umereno i pristojno. Niko ne voli da dok sa decom gleda neki film pročita imena određenih polnih organa, psovke i dr. koje ne želim da navodim.

Sledeće, kada se prevodi neki tekst nije potrebno prevoditi svaki put ličnu zamenicu.

Ona je uzela svoju knjigu i odnela je u svoju sobu i spustila na svoj radni sto.

Ok, shvatili smo da to sve pripada njoj. Mnogo je lepše: „Uzela je knjigu, odnela do sobe i spustila na sto.“

Što manje ličnih zamenica to bolje!

Pre neki dan sam naletela na ovakvu rečenicu: „Slušao vam je svaku reč, usredsređen na vas i samo na vas, i nije vam uskakao u reč.“ Pokušajte da je pročitate bez lične zamenice, bolje je, je l’ da?

Slušao bi svaku reč usredsređen i nikada vas ne bi prekidao…

Prevodilac ima pravo da tekst prilagodi duhu jezika, ima pravo da izmeni rečenicu, ne naravno previše, ali taman toliko da ona zvuči sasvim lepo a da joj se značenje ne promeni.

Kada se radi lektura – lektor ispravlja tekst onako kako on smatra – a sa strane stavlja određene komentare koje će kasnije prevodilac da pročita. Prevodilac ne mora uvek da se složi sa lektorom. Lektor samo daje predloge za pojedine izmene, a prevodilac je onaj koji ih na kraju prihvata ili ne.

Ali šta se dešava kada lektor radi sam, bez pomoći prevodioca. Onda se najviše oslanja na iskustvo i osećaj. A izdavač na kraju odlučuje.

Ima još puno primera – tek smo počeli.

Vratićemo se malo na birokratizaciju jezika. Nje nikad dosta. Zato lektor mora da je prepozna i da je jednostavno zameni normalnim i jednostavnim izrazima. Daću nekoliko primera:

Vršiti procenu – proceniti

Doći do pobede – pobediti

Izraziti želju – poželeti

Finansijska sredstva – novac

Doći do susreta – susrešće se

Električna energija – struja

O tom pitanju oni su istog mišljenja kao i mi. – U vezi s tim pitanjem isto razmišljamo.

Pleonazam:

Dok čitam neku knjigu mozak mi radi 200 na sat i automatski ispravlja greške koje je lektor trebao da ispravi. Evo ih neke od najčešćih:

N:                                           P:

još uvek                              još, i dalje

po prvi put                         prvi put, ali po drugi put, po treći put

oko desetak                      desetak ili oko deset

vremenski period             period

podići gore                        podići

pomislio u sebi                  pomislio

tačka gledišta                    gledište

čak štaviše                        čak ili štaviše

izaći napolje                      izaći

u svom životu                   u životu

Nepravilno je reći: „Želite li kafu za poneti?“ Odgovorićete: „Da ponesem“.

Isto tako, lektor ne sme da pravi grešku u razlikovanju kojeg i koga. Kada naletim na takve greške odmah posumnjam da je knjiga uopšte i prošla kroz ruke lektora.

Oblik akuzativa kojeg(a) koga sme se upotrebljavati samo za živa lica.

Čovek koga smo sreli.

A kada se zamenica odnosi na nešto neživo, mora zadržati oblik koji.

Birokratizacija jezika

Bezlična Pepeljuga

"... Tačno u ponoć došlo je do prekida u dejstvu čarolije i Pepeljuga se dala u bekstvo. Tom prilikom došlo je do gubitka jedne cipelice. Sledećeg dana, po prinčevom naređenju, došlo je do masovne potrage za devojkom kojoj pripada cipela. Kada su prinčevi izaslanici došli do Pepeljugine kuće, došlo je do pokušaja prevare od strane maćehe i njenih kćeri, ali se na kraju ipak došlo do istine, pa je Pepeljuga svečano odvedena princu i između njih je došlo do braka."

Odlomak uzet iz knjige Ispeci pa reci, Ivana Klajna.

Hvala našem divnom čika Klajnu na ovakvom prikazu korišćenja birokratskog jezika.

Koliko ste samo puta čuli na televiziji rečenične konstrukcije koje su vam zaparale uši, zbunile vas i naterale na razmišljanje da li su ispravne ili ne? Verujem, mnogo.

Ukoliko se obrati pažnja na jezik i pravopis samo dok kucate nekome običnu poruku, bilo to na fejsbuku bilo da šaljete sms, napravili ste korak napred.

ZNAČENJE REČI

Pogrešna upotreba reči:

Kontaminacija: zamena s drugom rečju sličnog oblika ali različitog značenja.

• Sankcionisati: ozakoniti, odobriti; sve češće se upotrebljava sa značenjem kazniti; greška je razumljiva ako se ima u vodu imenica sankcija (kaznena mera), ali ne može se prihvatiti da jedan glagol ima dva suprotna značenja: odobriti i kazniti. 

Takvi postupci moraju se sankcionisati - pitanje je, da li novinar te postupke odobrava ili kažnjava?

• Tolerantan: trpeljiv, razuman; može biti samo čovek.

Pogrešno je: Tolerantan procenat sumpor-dioksida.

• Špekulacija (špekulant): trgovina u cilju sticanja velike dobiti.
• Spekulacija: nagađanje, razmatranje.

• Euforičan: osećanje prijatnosti, vedro raspoloženje.

Pogrešno je koristiti ovu reč sa značenjem: rušilački bes, mahnitanje.

• Insert: ovaj anglicizam znači: nešto umetnuto, umetak.

Pogrešno je koristiti: "insert iz filma". Ova reč nije sinonim za "odlomak".

• Auditorijum: vezuje se za glagol AUDIRE što znači čuti. Auditorijum upotrebljava se za publiku koja je došla da sluša, ne da gleda.

Pogrešno je reći: "Velika je odgovornost igrati pred tolikim auditorijumom."

• Odnosno: ova rečca upotrebljava se kada označava korelaciju među parovima pojmova, alternativu.

Ispravno je: "Nasleđujem odeću od brata, odnosno sestre."

Pogrešno je: "U pubertetu, odnosno 12. godini života...", jer nema alternativu.

• Značajan i znatan: prvo je u značenju važan, bitan, a drugi, priličan, osetan.

• Dekada: razdoblje od 10 dana a ne 10 godina.

• Plejada: u staroj Grčkoj označavala je sazvežđe od 7 zvezda; zatim grupe od 7 pesnika. Ne mora se strogo svoditi na broj 7, ali svakako označava manju, odabranu družinu.

Pogrešno je: "Čitava plejada boraca..."

Napomene za lektore

Prvi lektor – lektura na računaru

Proverite da li ste dobili sve: fajl, original, tekst za korice, eventualno prevod mapa, slika i sl. Prevod teksta za korice drugi lektor neće čitati! Ne očekujte da dizajner korica zna šta na njima treba da piše.

Pre početka lekture uključite opciju Track Changes, koja se nalazi u meniju Tools. Tako će prevodilac moći da vidi šta ste menjali u tekstu, što će vam značajno olakšati saradnju. (Tehničke pojedinosti, navode, crtice, osnovne pravopisne greške, slovnu korekturu pomoću nekog od speling programa ili bez njega možete da uradite pre uključivanja ove opcije da biste imali manje crvenila na ekranu.) Da vam šarenilo ne bi smetalo dok radite, pronađite u nizu ikona iz menija Track Changes onu u kojoj piše Final Showing Markup (obično je prva), i tu zamenite na Final. Tako po potrebi možete „pozvati“ izmene da ih vidite, a možete ih i „sakriti“ da vam ne smetaju u radu.

Koristite blagodeti računara – sve što je moguće ujednačiti i popraviti pomoću opcije Find/Replace treba da uradi upravo prvi lektor.

Potpišite se – ime prvog lektora tehnički urednik unosi u impresum.

Drugi lektor – lektura za izmenama prvog lektora, na prelomljenom tekstu (korektorsko čitanje)

Ideja je da svi radimo toliko profesionalno da druga lektura postane ono što i treba da bude – korektorsko čitanje. Izmene u stilu „nije šija nego vrat“ neće poboljšati tekst, samo će opteretiti i prvog lektora i tehničkog urednika koji izmene unosi. Naravno, ovde se ne misli na izmene koje treba da razbiju monotoniju korišćenja jednog te istog epiteta ili fraze. Stoga – ispravite samo ono što je pogrešno, u bilo kom smislu. Za pitanja stila i leksike konsultujte se s prevodiocem ili prvim lektorom.

Pazite na ono što samo drugi lektor može da vidi, s obzirom na to da samo on vidi tekst na papiru: podela reči na kraju reda, izgled fusnota, dosledno ispisana imena i nazivi u hederu, razlike u fontu, način obeležavanja poglavlja, tekst na mapama i slikama... Ako se polusloženice prenose u novi red, poželjno je da se prelamaju na sastavu dveju reči i crtica mora postojati u oba reda. Ukoliko knjiga ima sadržaj, proverite da li on prati stvarni raspored strana.

Obično se korektura radi na papiru, a to traži poznavanje korektorskih znakova. 

U ranijim postovima imate o korektorskim znakovima. 

Praktično uputstvo za prevodioce i lektore – drugi deo

Enklitike

Gde god se u rečenici javi granica između pojedinih logički povezanih celina – koja može, ali ne mora biti obeležena /.../ zarezom ili kojim drugim znakom interpunkcije – posle te granice počinje nova akcenatska celina i u njoj enklitika nipošto ne sme biti na prvom mestu.

Dakle, umesto: Broj stranaca, uglavnom Grka, se prepolovio, treba ...prepolovio se.

Ili, umesto: Tobožnji magnetofonski snimak – tvrdim to pod punom odgovornošću – je falsifikat, treba ne enklitika, već naglašeni glagolski oblik ...jeste falsifikat.

Duhu srpskog jezika odgovara zamena prisvojnih zamenica enklitikama: njegove oči su bile pune suza – oči su mu bile pune suza; uzeo je njenu ruku u svoju – uzeo ju je za ruku.

Upotreba predloga

Predlog s piše se bez apostrofa i ovo mu je osnovni oblik, te ga tako treba i koristiti, osim u slučajevima kada naredna reč počinje glasom s, z, š ili ž, kao i kada se bez dodatnog a spojevi ne bi mogli izgovoriti (sa sinom, sa značenjem, sa mnom, sa psom i sl.). Isto važi i za predloge k i uz
(k meni, ali ka kući; uz glavu, ali uza zid).

Predlog oko sreće se veoma često na svim mogućim i nemogućim mestima. Nije dopušteno, a često se viđa: pomogao mi je oko toga (umesto pomogao mi je s tim/u tome), pitala sam ga oko toga (pitala sam ga za to), raspravljali smo oko toga (raspravljali smo o tome), zabrinuta sam oko njenog zdravlja (za njeno zdravlje, ili brine me njeno zdravlje) i sl.

Upotreba veznika

Osnovno je pravilo da se iza veznika ali na početku rečenice ne piše zarez (osim u slučajevima kad sledi umetnuti deo rečenice: Ali, kao što je prethodno rečeno, to ne važi uvek.)

Vodite računa da se veznik da ne pojavljuje prečesto u rečenici. Sledeća jezička sredstva mogu pomoći:

-        ne zaboravite da je književni oblik futura pomoćni glagol + infinitiv, a ne pomoćni glagol + da + prezent (umesto ja ću da ti kažem – reći ću ti; sutra ću da vidim – videću sutra)

-        engleski modalni glagoli često su suvišni u prevodu na srpski: odatle sam mogao da vidim kuću – odatle sam video kuću; mogao sam da shvatim da će da me prevari – shvatio sam da će me prevariti; ne mogu da verujem – neverovatno mi je; ne mogu da podnesem – nepodnošljivo mi je, ne podnosim

-        koristite se bogatstvom srpskih izvedenih glagola: počeo je da peva – zapevao je; počeo je da gleda u svoju pesnicu – zagledao se...

-        veznik da može se zameniti i veznicima kako, gde, što, ne bi li (u namernom značenju)

Odnosne rečenice s rečju koji često se mogu zameniti jednim jedinim pridevskim oblikom: devojka koja je plakala – uplakana devojka; sto koji je bio postavljen – postavljen sto.

Osnovne leksičke napomene

Upotreba sledećih reči česta je u kolokvijalnom govoru (te se u tom smislu može zadržati i u kolokvijalnom dijalogu u prevodu), ali je nedopustiva u dobrom književnom stilu:

puno – u značenju mnogo, veoma, vrlo

jako – u značenju mnogo, veoma, vrlo

strašno – u značenju mnogo, veoma, vrlo

par – u značenju nekoliko, dva-tri

tuce – nama mnogo bliže desetak

Izbegavati nagomilavanje tuđica, posebno pomodnih anglicizama i takozvanih pozajmica po inerciji. Izbavite i sebe i nas ogromnih količina prideva i priloga kao što su apsolutno, totalno, definitivno, fantastično, impresivno. Laganija engleska literatura vrvi njima, ali ako ne možete da izmenite izvorni stil, bar ga prevedite na srpski jezik. Pathetic old man nije patetičan starac, već jadan, kukavan; nema potrebe za izrazom krunski princ pored našeg prestolonaslednik. Zatim, trijumfalan može biti i slavodobitan ili pobedonosan, umesto frustriran mnogo češće je pravo značenje osujećen, ispunjen teskobom itd. Period može biti i razdoblje, instrukcija uputstvo, a konflikt – sukob.

Oprezno postupajte sa arhaizmima i lokalizmima svih vrsta. Njihova upotreba opravdana je samo ukoliko se njima karakteriše neki lik ili posebno istorijsko razdoblje. U knjigama čija je radnja smeštena u savremenu zapadnu civilizaciju ovakvim rečima praktično nema mesta.

Nepravilan govor određenih junaka nikako ne prevoditi pomoću pirotskog, lalinskog ili nekog sličnog domaćeg govora. Biti oprezan i kod prenošenja žargona.

Ne zamenjivati strane realije domaćim.

Ne koristiti idiome s lokalnim prizvukom (kiša oko Kragujevca, bez dinara u džepu, ispravljati krive Drine i sl.)

Pleonazmi

popeti se gore (sići dole, izaći napolje, podići gore, spustiti dole) – popeti se...

čak štaviše – samo čak ili samo štaviše

oko tridesetak – ili samo tridesetak ili oko trideset

vremenski period – period

Mere – sve inče, jarde, stope i sl. u tekstovima sa savremenom tematikom prebaciti u metre, centimetre i sl. Paziti da se ne pojave anahronizmi u tekstovima koji se odnose na prošlost, negde je bolje ostaviti starinske mere i objasniti ih u fusnoti.

Rodbinski odnosi – srpski jezik ima veoma razvijen sistem rodbinskih odnosa i sve odgovarajuće nazive. Koristite ih, tačno. Teško da su nečiji ujak i tetka u braku. Niti tetka posle dva poglavlja može postati ujna.

Skraćenice

Neke su u srpskom jeziku usvojene prema početnim slovima iz stranog jezika, te ih takve i ostavljamo (FBI, CIA, NASA, s tim što se ove na A ne menjaju). U skladu s tim, i druge, manje poznate, možemo preneti na isti način, ali treba ih objasniti, ukoliko iz teksta nije jasno o čemu je reč. Npr: SEC nikako ne može biti Jugo-istočna Komanda, pošto je to Securities and Exchange Commission.

Osnovne sintaksičke napomene

Red reči u rečenici – u poređenju sa engleskim, gde je obavezan redosled subjekat, predikat, prilozi, srpski red reči je slobodniji. Razbijmo monotoniju kad nam maternji jezik daje tu slobodu. U zavisnosloženim rečenicama zavisna rečenica može doći pre nezavisne. Tako je umesto On je gledao TV kada sam ja stigao, često mnogo bolje Kada sam ja stigao, on je gledao TV.

U prevodima sa engleskog i francuskog paziti na slaganje vremena (i u drugim jezicima ukoliko u njima takva kategorija postoji). Engleska rečenica: I knew he was there treba da glasi Znao sam da je tu. (Ne: Znao sam da je bio tamo.)

Engleska rečenica je često u pasivnom obliku, što je daleko manje karakteristično za srpsku rečenicu. Za srpski jezik nije prirodna rečenica: On je hodao pridržavan za ramena od strane svojih pratilaca.

Paziti da ne dođe do nepotrebnog gomilanja zamenica i članova, što je česta greška u prevodima sa engleskog jezika. 

Npr: Popravila je svoju kosu – prisvojna zamenica je potpuno suvišna. Isto tako, ako ja mislim znači isto što i mislim (nije bitno naglasiti da sam to baš ja, a ne neko drugi), onda je daleko bolje i prirodnije koristiti oblik bez lične zamenice.

Takođe, imati u vidu da se prisvojna zamenica koja se odnosi na subjekat obavezno prevodi oblikom za svako lice – svoj: umesto otišao sam u moju sobu, otišao si u tvoju sobu, otišao je u njegovu sobu (a soba je upravo onoga ko je otišao) treba – otišao sam/si/je u svoju sobu.

Često se događa da se u opisnim tekstovima nagomila glagol biti: Majka je bila u kuhinji i prala sudove – ne znači ništa drugo nego: Majka je u kuhinji prala sudove. Ili: Bio je visok čovek i oči su mu bile svetle. Bio je obučen u elegantno odelo i nezainteresovano je posmatrao ljude oko sebe – najprirodnije je spojiti u jednu rečenicu: Visok čovek svetlih očiju u elegantnom odelu nezainteresovano je posmatrao ljude oko sebe.

Engleska rečenica često ima participe, koji se na srpski mogu prevoditi i glagolom u aktivu. Primećuje se navika da se pišu rečenice tipa: Ona je sedela za stolom čitajući i pišući. Bolje je i prirodnije: Ona je za stolom čitala i pisala; ili Čitala je i pisala za stolom...

Posebno treba obratiti pažnju na koga se odnosi radnja izražena glagolskim prilogom. Nedopustive su ovakve rečenice: Pokušavajući da nađe lek protiv kolere, njegovu pažnju je privukla jedna nova vrsta bakterije. Snimivši dva filma u kojima je bila zakopčana do grla, ljudi su počeli da je posmatraju kao pravu glumicu.

Glagolski prilog uvek mora da se odnosi na subjekat, te bi njegova pravilna upotreba izgledala ovako: Pokušavajući da nađe lek protiv kolere, usmerio je pažnju i na jednu novu vrstu bakterija. U gornjim slučajevima, najtačnije i najprirodnije bi bilo zameniti prilog ličnim glagolskim oblikom: Dok je pokušavao da nađe lek protiv kolere... Odnosno: Pošto je snimila dva filma...

Još neke česte greške

(nepravilan oblik – pravilan oblik)

završio je svoje piće – popio, ispio, iskapio...

juče uveče – sinoć

po pitanju – o pitanju, povodom pitanja

on je kući – on je kod kuće

Buker nagrada – Bukerova nagrada

Grešam koledž – koledž Grešam

jedno od dece – jedno dete; viđeno je i „podigla je jednu od svojih obrva“...

isuviše često; previše mlad – najčešće je mnogo prirodnije prečesto, prestar, premlad, predobar...

za i protiv predloga – za predlog i protiv njega

sa i bez dodataka – sa dodacima i bez njih

itekako – i te kako

pritom – pri tom(e) (prema novom P piše se sastavljeno - pritom - pri tome)

ni jedan – nijedan (osim u izrazima ni jedan jedini, ni jedan ni drugi)

po prvi put – prvi put, ali po drugi, treći put

idem kod zubara – idem zubaru

Nikada nemojte pustiti u tekstu nikakvo ime, sliku, pesmu, toponim, istorijski događaj – nikakav pojam, a da ne znate šta je to. Geografske pojmove proverite, makar i samo potvrdite na pouzdanoj karti, ime slikara proverite u nekoj opštoj istoriji umetnosti... Tako neće doći do grešaka tipa „Valis Simpson je pomislio“, „Vini Pu i njegov drug Piglet“, San Dijego u Južnoj Karolini (doduše, ovde je bilo dovoljno pažljivije čitati original)... Zatim, marshmallow nije „mančmelo“...

Praktično uputstvo za prevodioce i lektore - prvi deo

Pravopis

Malo i veliko slovo:

U našem jeziku veliko slovo na početku svake reči piše se samo u nekim višečlanim nazivima (nazivi država i gradova, lična imena sa stalnim atributom, npr. Petar Veliki). U poređenju sa engleskim u kome je upotreba velikog slova daleko raširenija, najčešće će se velikim slovom pisati samo prva reč, kao i ona koja je i sama vlastito ime. Dakle: Daleki istok, Balkansko poluostrvo, Sredozemno more; Crveni trg, Stari grad (kao deo grada)...

U engleskom jeziku velikim slovom često se pišu imenice koje označavaju rodbinske odnose (Mother, Father, Mom, Aunt i sl.). Na srpskom ih treba pisati malim slovom.

Takođe, za razliku od engleskog jezika, imena razdoblja pišu se u srpskom jeziku malim slovom: renesansa, srednji vek, ledeno doba.

Prisvojni pridevi sa sufiksom -ski, -čki pišu se malim slovom: engleski jezik, američki film, japanska kultura, ruska salata.

Titule se u srpskom jeziku pišu malim slovom – kralj, kraljica, papa, sultan i sl.

Nazivi:

            Umetnička dela: nazivi književnih dela, filmova, pesama, novina i časopisa navode se u italiku, npr: Severna svetlost Filipa Pulmana, Miltonov Izgubljeni raj, Felinijev Amarkord; Njujork tajms, moskovska Pravda, beogradska Politika.

Nazivi firmi, fabrika, hotela, restorana, brodova, sportskih klubova i sl. pišu se u italiku: Dženeral motors, Ford, Holidej in, Titanik, Majkrosoft, Mančester junajted...

Marke proizvoda pišu se bez ikakvih posebnih znakova ukoliko znače ime proizvoda: pentreksil, najke, fijat, opel, smit i veson, marlboro...

        Nazivi ulica: ukoliko je reč ulica na prvom mestu, treba je pisati velikim slovom (Ulica Branka Radičevića, Ulica borova). Isto važi i za imena trgova, avenija, bulevara i sl. Ako se u imenima ulica zadržava englesko strit, roud, lejn na drugom mestu (Park lejn, Dauning strit
i sl.), važi isto pravilo kao u naslovima časopisa i imenima firmi, tj. ne važi princip neprozirnosti, koji se primenjuje samo na geografske pojmove.

 Upravni govor:

U skladu s navedenim primerima:

„Dugo si putovala“, reče ona kada je prišla.

„Stvarno?“, uzvrati majka. „Nisam ni primetila.“

„Ali ja jesam!“, smejala se devojka. „Ovde sam već...“, pa pogledavši na sat povika: „Ne mogu da verujem!“

„Onda krenimo već jednom“, smejala se majka, „i ja postajem nestrpljiva.“

Kada su stigle u dvorište, devojka začu ono što je znala da će čuti: „Nedostajalo mi je sve ovo.“

Napomena: dopušteno je i korišćenje crte umesto navodnika. Pa shodno tome:

–        Dugo si putovala – reče ona kada je prišla.

–        Stvarno? – uzvrati majka. – Nisam ni primetila.

–        Ali ja jesam! – smejala se devojka. – Ovde sam već... – pa pogledavši na sat povika: – Ne mogu da verujem!

–        Onda krenimo već jednom – smejala se majka – i ja postajem nestrpljiva.

Kada su stigle u dvorište, devojka začu ono što je znala da će čuti: – Nedostajalo mi je sve ovo.

Voditi računa o tome da su crta –  i  crtica -  dva različita znaka. Ne koristiti crticu kao rečenični znak.

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči:

Naglasićemo, kroz primere, samo ono što je važno da uradi pre svega prevodilac, u slučajevima gde različito pisanje donosi i različito značenje.

Naime, složeni pridev plavozelen označava jednu nijansu boje koja je nešto između plavog i zelenog. Pridev plavo-zelen pak označava da je dotični predmet dvobojan, plav i zelen.

Slična je situacija i kod prideva tipa književnoistorijski (koji se tiče istorije književnosti) i književno-istorijski (tiče se književnosti s jedne i istorije s druge strane).

Dakle, ako želimo da napravimo pridev od sklopa naučna fantastika, on će glasiti samo naučnofantastični! Isto tako: jugoistočni, visokouvaženi.

Ovo takođe važi i za formante stranog porekla kao što su mega, kvazi, super, pseudo: dakle megamarket, kvaziistorijski, superpropustljivi, pseudonaučni.

Brojevi:

Redni brojevi se u srpskom jeziku pišu sa tačkom. Dakle, ne „Sećam se 2000 godine“. Ne 3-ći i ne 4-ti i ne 80-ti niti išta slično. 

Dopušteno je skraćeno zapisati „osamdesetih godina“ isključivo kao 80-ih (bez t!), ali je preporučljivije ispisati slovima. Ista preporuka važi za brojeve uopšte; bolje osamnaest nego 18, bolje pedeset nego 50, bolje dvesta nego 200, ali je ipak preglednije 18.432 nego sve ovo kucati slovima. 

Kod ovakvih višecifrenih brojeva preporuka je da se grupe od po tri cifre odvajaju tačkom. 

Vodite računa da se tačka i zarez na ovom mestu u engleskom jeziku koriste potpuno obrnuto nego u srpskom. Dakle: englesko 2.66 kod nas 2,66; englesko 1,000,000 kod nas je 1.000.000 i sl.

Kada se za ime oružja zvanična oznaka kalibra koristi kao kolokvijalni naziv, to će biti: tridesetosmica, četrdesetpetica i sl. U skladu sa ovim pisaćemo, tamo gde je potrebno: dvadesettrojka, devedesetdvojka i sl.

Neke od (novijih) reči usvojenih iz engleske terminologije koje izazivaju nedoumice:

imejl ili samo mejl

internet

veb-stranica

Volstrit

hotdog

hard-disk

kompakt-disk

Transkripcija:

Koristite se odeljkom u Pravopisu Matice srpske za sve jezike koji su tamo obrađeni. Za one koji nisu, konsultujte sajtove ili Filološki fakultet.

Vlastita imena iz „trećeg“ jezika ne prenositi na engleski način: bivši Lenjingrad zove se Sankt Peterburg, nikako Petersburg, kineski grad je Šangaj, ne Šenghaj, bitka je kod Salamine, a ne kod Salamisa itd. Isto važi i za imena božanstava: kod nas je Artemida, nikako Artemis.

Ujednačiti imena – jedan lik se mora zvati isto od početka do kraja!

U srpskom jeziku se kod stranih muških imena menja i ime i prezime: Volim muziku Reja Čarlsa. Zato se prisvojni pridev ne može napraviti od imena i prezimena – ne Miki Mausov drugar Šilja, već drugar Mikija Mausa.

– Slučajevi kada se zadržava izvorno pisanje –

Prema praksi u našoj kući, transkribujemo sva imena i nazive – Njujork tajms, Pari mač, Algemajne cajtung i sl. Međutim, ukoliko bi transkripcija grafički isuviše izobličila pojam moguće je napraviti izuzetak: Fruit of the Loom (prepoznatljivije je nego Frut ov d lum), Windows XP. Isto važi i za naslove pesama popularne muzike: No Woman No Cry, Here Comes the Rain Again, We Are the Champions...

Dubleti:

Koristiti isti oblik dubleta od početka do kraja, osim ako to ne služi kao stilsko sredstvo. Upotrebljavati oblik koji se preporučuje kao bolji. Dakle, bolje je dečji nego dečiji, bolje je centimetar nego santimetar, bolje je tlo nego tle, ali je nedopustivo da se u jednom tekstu jave oba oblika ako je taj tekst stilski ujednačen.

Oblici reči

Od imenica koje mogu imati prisvojni pridev nije dobro upotrebljavati genitiv, na šta engleski jezik često navede: treba Klajnov priručnik, a ne priručnik Klajna. S druge strane, od prezimena na -ski,
-čki mora se upotrebiti genitiv: roman Dostojevskog, muzika Stravinskog, kao i drama Gorkog. (Na ovom mestu je zapravo preporučljivo pisati roman F. Dostojevskog, itd.)

Koristiti vokativ „kad god je to moguće“, kako kaže Ivan Klajn u Srpskom jezičkom priručniku. Misli se, dakako, na imenice muškog roda koje se završavaju na suglasnik. Dakle, iako ga je od imenica Džek, Bah, Dag, Fransoa praktično nemoguće napraviti, najveći broj imenica ima tu mogućnost: Pole, Migele, gospodine Bojle, doktore Preskote. 

Napomenimo ovde da se vokativ obavezno izdvaja zarezom: Slušaj me, dete moje, pažljivo. Mama, dođi!

Ne zaboravite da srpski za razliku od engleskog za mnoge imenice ima i ženski oblik: pripadnik – pripadnica, ratnik – ratnica, autor – autorka...

Rekcija:

Sledeće reči i sintagme nalažu da ih dopunjujemo isključivo na određeni način:

u vezi s nečim (nikako nečega)

s obzirom na nešto (nikako obzirom da); ukoliko ova konstrukcija suviše opterećuje rečenicu, zameniti je sa budući da

oženiti se nekim (nikako nekoga) (Viđena je i ovakva rečenica: Moji mama i tata su najsrećniji oženjeni par.)

manipulisati nečim (nikako nešto)

kontaktirati s nekim (nikako nekoga) – a još bolje: obratiti se nekome, javiti se nekome...

nasuprot nečemu (nikako nečega)

uprkos nečemu (nikako nečega)

Ne koristiti oblike:

bez da (treba: a da ne)

za+infinitiv: za poneti, za čitati (da ponesem, za čitanje)

svako malo (svaki čas)

od značaja, od koristi ne znači ništa drugo nego značajno, tj. korisno.

Upotreba glagolskih oblika:

Ne zaboravite: ja bih, mi bismo, vi biste...

Radni glagolski pridev u srpskom jeziku ima oblike za muški, ženski i srednji rod u jednini i množini. Nedopustivo je koristiti oblik za muški rod za množinu kada je reč o dva ili više vršilaca radnje ženskog roda. Dakle, ako su na ručku Lora i Boni, one su sele i jele, a ne seli i jeli. I dodajmo ovde i sledeću napomenu: one nisu njih dvoje, kao što ni dva muškarca nisu njih dvoje.

Negacija: 

 U srpskom jeziku važi princip dvostruke negacije! Ne: Nije se mogao opravdati bilo čime, već: Nije se ničim mogao opravdati. Srpska rečenica je: Ništa mi se ne dopada... Međutim, neposredno ispred negacije ni se neće upotrebiti: On to i ne zna; ja i neću da on to zna...

Upotreba zamenica:

Osim bilo ko, postoji i neko, iko, svako i sl. Naime, zapaža se sklonost prevodilaca da svako anybody, somebody prevedu na jedan jedini način – bilo ko.

Pravopisne i stilske nedoumice

Predlog sa:

- Osnovni oblik ovog predloga je s (piše se bez apostrofa!). Oblik sa u starijem jeziku je upotrebljavan samo ispred suglasnika koji otežavaju izgovor s, npr. sa pticom, sa kćerima. Danas se znatno proširila upotreba predloga sa, ali se ipak preporučuje s gde god je to moguće, s prijateljem, s decom, s omladinom, itd. Poneki autori zbog blagozvučnosti radije upotrebljavaju oblik sa ispred vokala, naročito ako ovome sledi još jedno "s"  (sa ispitom, sa osam nogu, zvuči lepše nego s ispitom i s osam nogu). Ispred s, ž, š uvek se koristi predlog sa: sa Željkom (ne s Željkom), sa šurakom, itd.

- Predlog s se upotrebljava u instrumentalu kada instrumental označava društvo (s majkom, s detetom), a ne upotrebljava kada označava oruđe (rukovati mašinom, putovati autobusom).

Treba znati da je predlog s neizbežan kad god se imenica ne može upotrebiti u instrumentalu, bilo zato što je ispred nje broj ili prilog za količinu: rukovati s tri mašine, putovati s više pasoša, itd.

Slovo Đ:

- Kada prevodite neki tekst ili ga lektorišete na kompjuteru, obratite pažnju na upotrebu slova đ i dj;

 pravilna je upotreba slova đ.

Koji, koga:

Koji, kojeg(a), kojem(u) znači isto i jednako je pravilno kao i koga, kome.

Oblik akuzativa kojeg(a) sme se upotrebljavati samo za živa bića: Čovek koga smo sreli.

Kada se zamenica odnosi na nešto neživo ili na imenice zbirnog značenja (kao narod) mora zadržati oblik koji: Poslednji film koji je snimio. 

Odnosna zamenica treba da stoji neposredno posle imenice na koju se odnosi.

Uticaj medija:

Nepravilno: 

Bez da: Bez da me je pitao. > A da me nije pitao. (a da je ispravno)

Ulja nema radi toga što... > Ulja nema zato što...

Izgubio je meč protiv Federera. > Izgubio je meč od Federera.

Sve se češće mogu čuti konstrukcije tipa: 

Odluku ćemo doneti na naučnom veću. - Juče je na upravnom odboru postavljen novi direktor.

Jedine ispravne konstrukcije su: na sednici nastavničkog veća, na sednici Školskog odbora, na zasedanju vlade, itd.

- Nepravilna je sintagma za ovde i za poneti. Pravilno je reći da ponesem, ovde ću da pojedem, itd.

Konstrukcije:

- Smatraju ga za velikog poznavaoca umetnosti. > Smatraju ga velikim poznavaocem umetnosti.

- Pomogao mi je oko dece. > Pomogao mi je da čuvam decu.

- Preko Jelene se može objasniti uspeh Marka. > Zahvaljujući Jeleni jedino se može objasniti Markov uspeh.

- Pohod sa ili bez njega. > Pohod sa njim ili bez njega. (Ispravno je samo u priloškoj upotrebi bez imenice: Jeste li za ili protiv?)

- Štrajkuju unazad pet meseci. > Štrajkuju već  pet meseci.

- juče uveče > sinoć

- danas ujutru > jutros

- još uvek > i dalje

- često puta > više puta, ili samo često

NI NEĆU:

Ni ispred ne, neću, nemoj, nemam, nisam, oblik ni ili niti zamenjuje se sa i: "On to ni ne zna." > "On to i ne zna."

Cilj:

- Donesi to ovde. > Donesi to ovamo.

- Čim sam ovde stigao. > Čim sam ovamo stigao.

Gde ideš? > Kuda ideš?

Gde ste pošli? > Kuda ste pošli?

Da + prezent:

Upotreba konstrukcije da + prezent umesto infinitiva u građenju budućeg vremena nije dopuštena u književnom jeziku. 

- Doći ću na ručak (Ja ću doći na ručak).

Ne - Ja ću da dođem na ručak.

Menjanje imena kroz padeže:

I ime i prezime muškaraca menjati kroz padeže.

- Volim da gledam Harija Potera.

- Nastup Mika Džegera.

 Kod žena se menja samo ime.

- Volim svoju devojku, Jelenu Petrović.

Singularia tantum:

Postoje imenice koje imaju samo oblike množine (singularia tantum) i pogrešno ih je upotrebljavati u množini.

- Nedostaju nam stručni kadrovi. > Nedostaje nam stručni kadar.

Pluralia tantum:

Postoje imenice koje imaju samo oblike množine (pluralia tantum), ali ih neretko srećemo u nepravilnim oblicima jednine.

- Ovo je moja omiljena novina. > Ovo su moje omiljene novine.
- Učio sam iz skripte. > Učio sam iz skripata. (Imenica skripta je srednjeg roda i menja se na sledeći način: skripta, skripata, dat., instr., lok. skriptima.)

Neslaganje imenica (nekongruentnost): 

- Velika je gužva u i oko stadiona. > Velika je gužva na stadionu i oko njega.
- Letovi iz i za Beč. > Letovi iz Beča i za Beč.
- Vozila sa i bez prikolice. > Vozila sa prikolicom i bez nje.

Jezičke nedoumice

Pre nego što krenete da se bavite lekturom ili prevodom nekog teksta, pobrinite se da su uz vas uvek Pravopis i Jezičke nedoumice Ivana Klajna. Olakšaće vam posao u svakom smislu.
Ovde ćemo obraditi samo neke:

Dubleti:

Dubleti su dva oblika iste reči koji se razlikuju po izgovoru, akcentu ili glasovnom sastavu.

ajvar i hajvar - ako čujete da neko kaže hajvar nemojte se čuditi, oblik je pravilan, samo arhaičan.

alo i halo

am i ham

uvo i uho

muva i muha

srećna i sretna - oba oblika su pravilna, ali prednost se daje oblicima sa ć.

zaposlenje i zapošljenje

mnenje i mnjenje - od navedenog treba razlikovati POKOLENJE, jer nije nastalo od glagola.

Pravilno je reći:

snaha, kuhinja (NE snaja, kujna), dijeta, pijuk, fioka (ne fijoka), radio, dosije, kaiš,
odeljenje, moljenje, osvetljenje, isceljenje.

- Ne uprošćava se udvojena suglasnička grupa STST: šeststo, šeststoti.
- Grupa ŠT: čudovištan ne čudovišan.

- Palatalizacija (k, g, h >č, ž, š) i sibilarizacija (k, g, h > c, z, s):

vuk - množina vuci ali i vukovi

dvojstva: kćerki - kćerci; slugi - sluzi; snahi - snasi; freski - fresci; Raški - Raškoj (NE Rašci)

- Prelazak L>O:

Dubleti: stradaoci i stradalci; topao i topal; podao i podal

Kosi padeži (padeži koji nisu u nominativu) imenica na -ol: 

kolac- koca

Pogrešno je reći: tužioc, spasioc, prevodioc. Pravilno je reći: tužilac, spasilac, prevodilac (ovo su česte greške u govoru, obratite pažnju!) Ova greška još je češća u genitivu množine, pa umesto pravilnih oblika tužilaca, spasilaca, prevodilaca, upotrebljavaju se nepravilni oblici - tužioca, spasioca, prevodioca.

Kada se odrične (imeničke) zamenice niko i ništa i opšte zamenice iko i išta upotrebljavaju s predlozima, zamenice se razdvajaju, a predlog se umeće između sastavnih delova. Pravilno je: ni od koga, ni o kome, ni iz čega, ni u čemu, itd. Ne: od nikoga, u ničemu i sl.

Isto važi i za odrične (pridevske) zamenice nikoji, ničiji, nikakav, nikoliki. Pravilno je ni o kakvom, a ne o nikakvom.

Takođe, nailazimo na česte greške kod građenja komparativa pojedinih prideva. Treba zapamtiti da je komparativ prideva zao - gori, dobar - bolji, visok - viši, besan-bešnji, tesan-tešnji, plitak-plići, strog-stroži.

Oblici prezenta glagola izviniti (se) glase: izvinim, izviniš, oni treba da se izvine (NE izvinu). Pogrešno je reći izvinula sam se, to znači da ste se izvili (leđa).

Pravilno: Izvinila sam se.

Srednji rod zamenice sav glasi sve: sve vreme (NE celo vreme), sve troje, itd.

Imena:

Kada u stranim imenima posle ličnog imena sledi pomoćna reč, ona se piše malim slovom: Leonardo da Vinči, Vinsent van Gog, Ludvig van Betoven, ali kada se lično ime izostavi, takve reči se pišu velikim slovom: Da Vinči, Van Gog, De Gol, itd.

Tačka, zapeta, crta i crtica

Tačka:

Tačka se stavlja iza rimskih brojeva ispred naslova poglavlja; iza brojeva i slova kojima se rašćlanjuje tekst:

I. Uvod

II. Interpunkcija

Tačka se stavlja iza skraćenica:

t. (tačka)

g. (godina)

gg. (gospoda)

Tačka se ne piše iza arapskog broja koji se može čitati i kao osnovni i kao redni (važno za prevodioce koji prevode razna dokumenta i ugovore):

- U tački 1 i 2a Zakona o...

Tačka se ne piše u nekim skraćenicama:

MS (Matica srpska)

UN (Ujedinjene nacije)

gđica (gospođica)

dr (doktor - ako napišete dr. to ima značenje drugo)

Zapeta (danas je bolje reći zapeta nego zarez):

Zapeta se ne piše posle veznika na početku rečenice:

- Ali zašto me niste obavestili?

Rečca pak se ne odvaja zapetom.

U ustaljenim frazeologizmima s oblikom vokativa imenica bog, majka božja:

- Bože sačuvaj! Ako se, ne daj majko božja, nešto desi...

(videćete da se u ovim slučajevima imenice bog i majka božja pišu malim slovom; velikim slovom se pišu samo imena božanstava, mitoloških bića; kada imaju opšte ili atributsko značenje pišu se malim slovom.)

Zapeta se ne piše kod konstrukcije: ne samo da... već (nego)...

Zapeta se piše ako je rečenica naglašena ili naknadno dodata; između dve naporedne rečenice vezane ni, niti, pa, te, koje su tesno vezane smislom, ali se intonacija svake posebno naglašava:

- Niti pazi na časovima, niti uči kod kuće.

Ispred veznika a, ali se piše zapeta, izuzev kada rečenice čine jednu smisaonu i dikcijsku celinu:

- Kao da gleda a ne vidi, kao da sluša a ne čuje.

Odmaknuta crta:

Najčešće menja zapetu, zagradu, dve tačke i navodnike (jača je od njih a slabija od tačke).

Piše se kada se pojmovi nađu na nekoj relaciji, izgubljeno – nađeno.

Kada je rečenica duga, opterećena zapetama, preporučuje se korišćenje odmaknute crte.

Crtom se zamenjuju i navodnici, koje ponekad možete da zamenite italikom; a unutrašnji monolog u tekstu, takođe morate odvojiti od dijaloga. (Odlučite se šta ćete za šta koristiti, ako je dijalog odvojen crtom, unutrašnji odvojiti navodnicima ili italikom.)

Zagrada:

- Ako je cela rečenica u zagradi, onda se tačka piše u njoj.

Primaknuta crta:

autoput (može i auto-put, ali o tome više kod polusloženica) Beograd–Niš.


Između brojeva sa značenjem predloga do piše se crta, ali ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.  

Crtica:

Koristi se između delova polusloženica: vagon-restoran, veš-mašina, englesko-srpski rečnik, 
75-godišnjak, iz PKB-a, malo-pomalo, rekla-kazala...

Voditi računa o tome da su crta – i crtica - dva različita znaka. Ne koristiti crticu kao rečenični znak.

Interpunkcija i formiranje teksta

·          Posle svakog znaka interpunkcije potrebno je ostaviti prored.

·          Ukoliko se u tekstu javljaju tri tačke (...), razmak posle njih dolazi samo ukoliko se nalaze na kraju rečenice. Pre tri tačke ne treba ostavljati prored (npr. nije ispravno pisati: I onda se suton spustio na grad ... )

·     U okviru zagrade nema razmaka (nije ispravno pisati ( Marko se trgnu. ), već (Marko se trgnu.)).

Kada ste završili sa pisanjem teksta (mada to se može uraditi i pre) morate tekst da selektujete i kliknete na opciju Justify (Ctrl+J) (tekst mora da bude jednak). 
Da proverite da li je svuda razmak isti. Onda obratite pažnju da niste negde progutali neko slovo ili pogrešno neku reč napisali (ja to zovem tehničkim stvarima). 

Daću vam jedan link, koji će vam pomoći oko pravopisa. Pomoći će vam da rešite sve nedoumice.

     http://www.inter-caffe.com/lista-692.html 

Hvala Radetu. (PP, pravilno je i Radetu i Radu, završetak imena na -e).

Računam da ste pogledali i proučili pravopis, a ja ću obraditi najinteresantnije i one delove koji predstavljaju najviše nedoumica.