Šta je zapravo književni prevod?
Prevodilac treba, pre svega, da razume tok misli, a zatim da je saopšti i opiše tako da u drugom jeziku bude razumljiva i jasna - teško i retko izvodljivo.
Ivo Andrić
Kada su kod nas prevode radili Vinaver, J.J. Zmaj, Raičković, kritičari su imali dosta zamerki na njihove prevode. Smatrali su da su prevodi isuviše izmenjeni, reči i delovi ili zamenjeni ili izbačeni. da ne prenose u dovoljnoj meri spontanost pesničkog iskaza originala...
Problem je, međutim, u tome što kritičari prevoda najčešćestavljaju stavljaju u prvi plan ono čega u prevodima koje ocenjuju nema. Ali ponekad je mnogo važnije ono ćega ima. Neki će se složiti, a neki neće sa ovim, ali i to je u redu.
Da li postoji razlika između stručnih i književnih tekstova?
Neupućeni ljudi obično ne prave razliku između prevođenja stručnih i prevođenja književnih tekstova.
Tekstovi koje prevode stručni prevodioci stvarani su na jeziku originala. Veoma precizno i logično opisuju ono o čemu govore. U njima se izbegavaju dvosmislenosti i teži se ka jednoznačnoj upotrebi reči. Prevodiočev zadatak svodi se na to da jezikom prevoda jasno i precizno i logično opiše pojavu koja je predmet originalnog teksta.
Sasvim su druge prirode tekstovi na kojima rade književni prevodioci.
U književnim tekstovima ovakav ili onakav emocionalni ton, a najčešće i slikovitost predstavljaju bitne činioce pesničkog iskaza. Slikovitost i emocionalni ton u književnom delu najčešće se ostvaruju upotrebom reči u njihovom osnovnom i prenesenim značenjima, upotrebom neuobičajenih reči, ili osvežavanjem često upotrebom idioma i sl.
Od književnog prevodioca traži se da misaonu sadržinu originala prenese u neodvojivom spletu sa slikovnom i emocionalnom sadržinom tog originala.
Može se pomisliti da u prevođenju književnih tekstova ipak nema bitnih razlika od prevođenja stručnih i naučnih tekstova, jer u oba slučaja traži se da prevod prenese šta je u originalu rečeno i to onako kako je to u originalu.
Ipak tu postoji suštinska razlika. U stručnom, odnosno naučnom tekstu, podrazumeva se preciznost, u potpunosti podređen jezik; dok je u književnom tekstu, predmet osnovne poruke upravo jezik koji je jedan od značajnijih nosilaca estetske sadržine teksta.
