Transkripcija - drugi deo

Imena iz japanskog: 

Ch - č                                               Kochi - Koči; Chokai- Ćokaj
i - j na kraju reči                                Sakai - Sakaj
j - dž                                                Jama - Džama
ny - nj                                              Nyudo - Njudo
sh - š                                               Toshiba - Tošiba
ts - c                                                Matsuyama - Macujama
w - v                                                Uwajima - Uvadžima

Imena iz kineskog:

ch - č                                                Wuchang - Vučang
chong - čung                                      Wang Chong - Vang Čung
chui - čuej                                          Chen Baichui - Čen Bajčuej
dun - duen                                         Mao Dun - Mao Duen
gong - gung                                       Gong Zizhen - Gung Cidžen
j - đ                                                  Jinan - Đinan
q - ć                                                  Qi Baishi - Ći Bajši
x - sj                                                  Luxun - Lusjun

Imena iz italijanskog:

ci - č                                                 Luciano - Lučano
gh - g                                                Longhi - Longi
gua, gue, gui -
gva, gve, gvi                                      Guareschi - Gvareski
x - ks                                                Craxi - Kraksi
z i zz - c                                            Bolzano - Bolcano; izuzetak Zefireli
                                                        po analogiji sa našom rečju zefir

* Uobičajena italijanska imena koja su već dugo u našoj tradiciji zadržavaju se u tom obliku bez obzira na transkripciona pravila:

Rim (Roma), Napulj (Napoli), Kapito, Rafael

Imena iz francuskog:

1. Imena sa ekvivalencijom glas-ustaljena grafija prema francuskim pravilima ortoepije* i ortografije**, uz prilagođavanje srpskom glasovnom sistemu trebalo bi francuski fonološki sistem od 36 glasova svesti na srpski sa 30 fonema:

Leclair - Lekler
Nantes - Nant

2. Izgovor i prenošenje imena bez ekvivalencije glas-grafija:

Bordeaux - Bordo
Flaubert - Flober

nemo e - e                                                     Dellil - Delil
nazalni vokali n ili m                                        Blanqui - Blanki
Saint - t se ne uzgovara na kraju
reči                                                                Saint-Just - Sen Žist
ai - e                                                              Alain - Alen
ay - e, aj                                                        Aye d'Avignon - E d'Avinjon (Avinjon)
ch - š                                                             Charles - Šarl
cq - k                                                             Jacques - Žak
eu - e                                                             Deneuve - Denev
gn - nj                                                            Bretagne - Bretanja
u - i                                                                Hugo - Igo; Luc - Lik
nemo h se ne prenosi                                      Hugo - Igo; Havre - Avr
oi - oa                                                            Loire - Loara
th - t                                                               Edith - Edit
    


 * ortoepija - skup pravila koja određuju pravilan izgovor reči i rečeničnih celina u nekom jeziku.
    Nauka o pravilnom izgovoru reči.
** ortografija - pravilno pisanje; pravopis
         

Transkripcija - prvi deo

Transkripcija je prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika.

Primenjuju se dva postupka:

1. Prilagođeno pisanje (primenljivo u ćirilici i latinici)
2. izvorno pisanje (primenljivo u latinici)

Izvorno pisanje se u srpskom jeziku može sresti u nekim slučajevima:

- reči i izrazi: c'est la vie.

Iako se prilagođeno pisanje naziva fonetskim, to nije uvek tako, jer postoje odstupanja od izvornog izgovora:

Moskva a ne Maskva
Lajpcig a ne Lajpcih

Treba izbegavati unošenje teških i neprilagođenih sklopova u naš izgovor:

Ćinghaj ne Ćinghai
Gandi ne Ghandi

Ako su se neka imena ustalila u našem jeziku ne treba ih menjati:

San Francisko iako je izvornije San Fransisko

S druge strane pogrešno je Prisli i Merlin, pravilno je Presli i Merilin.

Imena iz engleskog jezika:

Polazište ovog modela je kombinacija izgovorenog i napisanog izvornog oblika imena. Izloženim pravilima podležu imena koja će tek pristizati u srpski jezik. Od izmena se izuzimaju odranije ukorenjeni i odavno prihvaćeni pojedinačni oblici.
Vašington, London.

Abbey - Abi bolje nego Ebi
Adrienne - Adrijen ne Edrijen ili Adrian
Agatha - Agata bolje nego Agata
Bogarde - Bogard ne Bogart
Bosworth - Bozvort ne Bosvort
Bridget - Bridžet ne Bridžit jer je to od imena Brigit
Cannon, Canon - Kanon ne Kenon
Frances - Franses ne Frensis jer je to od imena Francis
Joan - Džoun ne Džoan
La Guardia - La Gvardija ne Guardia
McAdam - Makadam
McCann - Maken
Moses - Moziz ne Mozes
Nottingham - Notingam ne Notingem
Ottey - Oti ne Otej
Pacino - Pačino ne Paćino
Schlesinger - Šlesindžer ne Šlesinger
Taylor - Tejlor ne Tajlor
Tia - Tija ne Tia
Union - Junion ne Union
Vincenzi - Vinčenzi ne Vinćenci
Xander - Zander ne Ksander

Imena iz nemačkog jezika:

Bitnije nedoumice i neujednačenosti prilagođavanja uglavnom se svode na dva problema:

1. Da li početno S ispred samoglasnika prenositi kao S (kako se i piše) ili kao Z (saglasno nemačkom fonološkom sistemu: Simens)

2. U kojoj meri primenjivati jednačenje po zvučnosti u nemačkim imenima:
Drezden, Potsdam; a uz to idu i pitanja zamene S ispred sonanata: 
Bizmark, Fasmer, Šlezvig, Osvald

transkripcija                                                    primer

Ä - e                                                                 Jäger - Jeger

Aa - a                                              Aachen - Ahen

Ch - h, k                                           Dachau - Dahau; Chlodwig - Klodvig

Ch - š                                               Charlotte - Šarlota

El, al - aj                                           Mainz - Majnc; Daimler - Dajmler

Chh - h                                             Kirchhoff - Kirhof

ii - i                                                  Kriiger - Kriger

Ae - e                                              Schaefer - Šefer

Au - au                                            Dachau - Dahau

eu - oj                                              Reuntlingen - Rojtliten

G i gh - g                                         Ludwig - Ludvig; Seghers - Zegers

Dt - t                                               Brandt - Brant

Sch - š                                             Schiller - Šiler

Ph - f                                               Philip - Filip

„Titlovanje“

Razlike između prevođenja titlova i običnog teksta:

S obzirom na to da se mnogo brže govori nego što se čita, titlovi moraju biti sažeti i da prenesu najvažnije informacije.

Titl mora biti toliko sažet da gledalac ima vremena i da pogleda određenu scenu.

Prosečna brzina čitanja je 18 karaktera u sekundi. U to su uključeni i razmaci.

Kako napraviti dobar titl:

Trajanje titla je unapred definisano, a neki su veoma kratki.

Po pravilu, najveći titl ima dva reda i 70 karaktera. Tada traje 6 sekundi.

Kada se rečenica prevodi, kao i u književnom tekstu, treba izostavljati lične zamenice, ponavljanja, preterana objašnjavanja, bukvalno prevođenje, koje se nekad sastoji i od tri-četiri reči.

Ne počinjati titl sa „ali“. „Da li“ izbegavati; samim dodavanjem upitnika na kraju rečenice je dovoljno da se zna da neko nešto traži, pita…

Skoncentrisati se na najvažniju misao, kontekst. Pojednostaviti rečenice.

Kada u filmu imate da prevedete neku rečenicu kao na primer: „Damn it!“ – možete prevesti kao: „Do đavola!“, što u suštini i znači; ne treba ga prevoditi sa „sranje“, „jebem ti!“.

Treba izbegavati psovke koliko god možete ili ih bar ublažiti. Imajte na umu da to možda gledaju i deca. Jasno je da za to postoji znak u uglu ekrana koji pokazuje kakav je film, ali nikome nije prijatno da čita psovke.

„Fuck it!“ – ne treba prevoditi sa „jebi ga“, ublažite ga i takođe prevedite sa „do đavola“. 

„Fuck you“ sa „nosi se“… Ukoliko baš želite da naglasite, prevedite ovu psovku u originalu, ali nemojte baš ni preterivati. 

Kada se radi titl ima se na umu da se prevede što pre, ali ni tada ne treba zaboraviti na pravopis.

„Da li“, piše se odvojeno, „ ne znam“, takođe se piše odvojeno!

Dok se prevodi titl treba pratiti i video, kako ne bi došlo do greške u prevođenju. Da ne bude, kada priča žensko da je sve u muškom rodu.

Česte greške:

1.       You have to marry her. – Moraš je oženiti.

Ispravno je reći oženiti se; ako kažemo: „Želim da oženim vašu kćerku”, ima značenje da želite da je udate za nekog drugog. Zapamtite; oženiti se.

2.       Light – pored toga što znači svetlo, može da ima i značenje dijetalni, sve zavisi od konteksta.

3.       Still. – još uvek.

Hajde da pokušamo da ovu pravopisnu grešku ispavimo i počnemo da koristimo još, i dalje.

4.       High – ne znači samo visok, ima značenje i naduvan.

5.       For the first time – po prvi put. Pravilno je prvi put, po drugi put…