понедељак, 09. април 2018.

Proofing u Word-u 2010/2016


File Options Proofing Settings








Imamo veliki izbor opcija. Da li želimo da nam rečenica počinje uvek velikim slovom, da podvlači reči koje nemate u rečniku, da automatski ispravlja pogrešno napisane reči (srpski, engleski… sve zavisi od vašeg MS paketa)….

Reči crveno podvučene – greške

Plavo podvučene reči – gramatičke greške

File → Options → Proofing → Check spelling as you type/mark grammar error as you type








Uvek možete da isključite ove dve opcije da vam ne podvlači reči.

One reči koje su podvučene kao greška a želimo da ih ignorišemo:

File → Options → Proofing Recheck doc. Yes Ok.




Kada hoćete da dodate nove reči u svoj rečnik:

File → Options → Proofing → Custom dictionaries  Wordlist/edit wordlist  Add word

Namestite automatsko ispravljanje reči:

Npr: želimo da nam se automatski ispravljaju simboli

(c) → © Symbol More symbol Auto correct →  Ok


Kad hoćemo da nam rečenica uvek počinje velikim slovom ili da dani u nedelji/meseci u godini (ne)počinju velikim slovom:



Npr. možemo da namestimo da nam svaka web adresa bude hyperlink; da nam 1/2 automatski prebaci u ½...



















четвртак, 05. април 2018.

Ubacivanje Hiperlinka u tekst ( Inserting Hyperlinks in Word 2010/2016)


Hyperlink → selektujemo reč ili sliku u tekstu koja će vas odvesti na određenu lokaciju klikom na nju.

Pokazaću vam kako da ubacite hyperlink u dokument koji će vas odvesti do određene internet adrese.


Insert → selektujte reč da se doda hyperlink → desni klik → Link → insert link.



















Otvoriće se Hyperlink dialog box → existing file or web page → u deo Address upisati tačan naziv web stranice → OK.


Reč će postati plava, kada mišem dođemo do te reči pojaviće se ručica i klikom na tu reč odvešće nas do određene veb stranice.


Bio jednom jedan lav
Kakav lav?
Strašan lav,
Narogušen i ljut sav!
Strašno, strašno!

понедељак, 02. април 2018.

Kako se koristi Navigation Pane; Drop Cap u Word-u 2010


Dobar dan svima,


Lepo je vratiti se posle podužeg "odmora". Malo ću se fokusirati na Word i sređivanje teksta u Wordu.
U pitanju je Word 2010 ili Word 2016. Svaki put ću naglasiti koji je kako biste znali zbog opcija.


View → Navigation Pane


Ukoliko želimo da nam ceo red pređe na drugi list → ctrl + Enter.

Home Format Painter → kada npr. želimo da na svim delovima teksta promenimo naslove ili neke delove teksta, da budu isti. (font, boja, veličina...)

Selektujemo naslov ili paragraf → klik na FORMAT PAINTER (metlica; Home → Format Painter) i promenimo sve što želimo. Dupli klik ukoliko hoćemo više delova teksta odjednom da promenimo. Za izlaz Esc.
















Character spacing → Home → Font → Advanced → Spacing → Expand/Condensed

u zavisnosti da li tekst treba da bude razmaknut ili suzbijen.



Jа мислим да уопште нема смисла писати предговор аутобиографији. Ако живот човечји и има какав предговор, он је тако интимне природе да се о њему уопште и не пише.


Ako hoćemo da redukujemo paragrafe između redova teksta:

Ctrl + 2 double-lining spacing











Ctrl + 5 line spacing 1,5 








Ctrl 1 Normal













Drop Cap → Veliko početno slovo 




















Insert → Drop Cap → odabrati opciju koliko će početno slovo paragrafa  da obuhvati

lines to drop → (1, 2, 3...)

Distance from text → koliko će biti udaljeno početno slovo od ostatka teksta

среда, 26. октобар 2016.

Ovde i ovamo; Gde i kuda


Šta mislite? Kako se kaže pravilno?

Dođi ovde! ili Dođi ovamo!

Gde ideš? ili Kuda ideš?


Meni su se takve nedoumice dugo vrzmale po glavi; pre nego što pročitate ceo tekst, koji je vaš odgovor? 

------------------------------------------------------------------------------------------------------

Gde – prilog za mesto (ređe za pravac ili vreme); može da bude i veznik.

Ne smatra se pravilnom upotreba reči gde, negde, nigde za oznaku cilja kretanja, npr:

      - Gde ćeš?
   
     -  Gde ste krenuli?
   
     -  Ne idem nigde.

U ovakvim rečenicama treba upotrebiti: KUDA, NEKUDA, IKUDA, NIKUDA, odnosno KAMO, NEKAMO, IKAMO, NIKAMO (danas uglavnom zastarelo).


Kud i kuda – prilog za pravac, put; veznik


Oblici kud(a), nekud(a), ikud(a), nikud(a), u starijem jeziku nisu označavali cilj kretanja nego put kojim se prolazi (up. ovuda, tuda, onuda), pa se razlikovalo:

     - Kuda ideš?, odgovor: - Na more, U podrum, itd.
     
     - Od kuda ideš?, odgovor: - Kroz brda. Preko dvorišta, itd.


Prilozi OVDE i OVAMO:


Ovde i ovamo moraju se razlikovati kao i gde i kuda:
     
     - Ovde stanujem.

ali

    - Došao sam ovamo.
     
    -  Pređite ovamo.
   
    - Poslali su ih ovamo, itd.

(uz glagole kretanja).


Prilog ovamo koristi se sa:

    a) imperativnim prizvukom – u ovom pravcu, na ovu stranu, prema ovoj strani, ka licu koje govori.

     b)  uz glagole kretanja – na ovo (pomenuto) mesto, u ovu grupu, među ove slučajeve, itd.

     -  Dođi, Mile, ovamo je život… (izvor: Ćosić Dobrica, Daleko je sunce, 1952.)









понедељак, 06. јун 2016.

Razlika između stručnih i književnih tekstova

Šta je zapravo književni prevod?

Prevodilac treba, pre svega, da razume tok misli, a zatim da je saopšti i opiše tako da u drugom jeziku bude razumljiva i jasna - teško i retko izvodljivo. 
Ivo Andrić

Kada su kod nas prevode radili Vinaver, J.J. Zmaj, Raičković, kritičari su imali dosta zamerki na njihove prevode. Smatrali su da su prevodi isuviše izmenjeni, reči i delovi ili zamenjeni ili izbačeni. da ne prenose u dovoljnoj meri spontanost pesničkog iskaza originala...

Problem je, međutim, u tome što kritičari prevoda najčešćestavljaju stavljaju u prvi plan ono čega u prevodima koje ocenjuju nema. Ali ponekad je mnogo važnije ono ćega ima. Neki će se složiti, a neki neće sa ovim, ali i to je u redu. 

Da li postoji razlika između stručnih i književnih tekstova?

Neupućeni ljudi obično ne prave razliku između prevođenja stručnih i prevođenja književnih tekstova. 

Tekstovi koje prevode stručni prevodioci stvarani su na jeziku originala. Veoma precizno i logično opisuju ono o čemu govore. U njima se izbegavaju dvosmislenosti i teži se ka jednoznačnoj upotrebi reči. Prevodiočev zadatak svodi se na to da jezikom prevoda jasno i precizno i logično opiše pojavu koja je predmet originalnog teksta.

Sasvim su druge prirode tekstovi na kojima rade književni prevodioci.
U književnim tekstovima ovakav ili onakav emocionalni ton, a najčešće i slikovitost predstavljaju bitne činioce pesničkog iskaza. Slikovitost i emocionalni ton u književnom delu najčešće se ostvaruju upotrebom reči u njihovom osnovnom i prenesenim značenjima, upotrebom neuobičajenih reči, ili osvežavanjem često upotrebom idioma i sl. 

Od književnog prevodioca traži se da misaonu sadržinu originala prenese u neodvojivom spletu sa slikovnom i emocionalnom sadržinom tog originala. 
Može se pomisliti da u prevođenju književnih tekstova ipak nema bitnih razlika od prevođenja stručnih i naučnih tekstova, jer u oba slučaja traži se da prevod prenese šta je u originalu rečeno i to onako kako je to u originalu.

Ipak tu postoji suštinska razlika. U stručnom, odnosno naučnom tekstu, podrazumeva se preciznost, u potpunosti podređen jezik; dok je u književnom tekstu, predmet osnovne poruke upravo jezik koji je jedan od značajnijih nosilaca estetske sadržine teksta.

   

понедељак, 30. мај 2016.

Polsko-serbski słownik wyrazów technicznych / Poljsko-srpski rečnik tehničkih termina


Ovo je samo prvi deo rečnika koji sam sastavila, krenuvši prvo od nekih osnovnih tehničkih reči koje su mi bile potrebne za posao. Videćete da pored tehničkih reči i izraza postoje i reči iz ekonomske i pravne struke koje su takođe veoma potrebne ako se bavite pored prevođenja i administracijom, a verujem da je u većini slučajeva tako.
Srpsko-poljska verzija je u planu, takođe, ali tek po završetku poljsko-srpske verzije.

Daću sve od sebe da i drugi delovi rečnika budu brzo završeni. Hvala svima koji čitaju moj blog!

https://drive.google.com/open?id=0B1gUMhmfRpBRbEs4czVicW96X0U

Prvi prevodi; prevod-adaptacija


Šta bi milioni ljudi znali o Homeru, Danteu ili Geteu da ih ne čitaju u prevodima, šta o Euripidu, Šekspiru, Rasinu ili Gogolju da ih ne slušaju u pozorištima na svom jeziku? Ništa. A ako ipak nešto znamo ili bar naslućujemo, to je zasluga prevodioca. I svi mi, koliko nas ima, njihovi smo dužnici.
Ivo Andrić na svetskom kongresu prevodilaca u Dubrovniku, 1958.


Svima je već jasno da je prevod jedno od osnovnih sredstava komunikacije među ljudima i narodima različite kulturno-jezičke sredine.

U XIII v. počinje jedna veoma značajna linija delotvornog opštenja staroruske i srpske kulture. Na vladimirskom crkvenom saboru 1274. godine Krmčija Svetog Save prihvaćena je i usvojena kao jedini kanonski zbornik za regulisanje pravnih odnosa u okvirima Ruske pravoslavne crkve. Ova knjiga, koju je, kao zbornik građanskih i crkvenih zakona Sveti Sava, na osnovu različitih grčkih propisa, sastavio i preveo početkom XIII v., služila je za regulisanje i građanskih odnosa kod svih pravoslavnih slovenskih naroda. Bila je u svim tim sredinama, pa i u staroruskoj, odnosno istočnoslovenskoj, veoma dugo „glavni izvor pravne svesti pravoslavnih slovenskih naroda“ (S. Troicki). 
Zapaženo je već da je sredinom XVII v. u zakonik ruskog cara Aleksandra Mihajloviča (Uloženie, 1649) uključeno niz odredaba preuzetih iz Krmčije Svetog Save. Ta knjiga u Rusiji doživela je čak deset štampanih izdanja – prvo 1650, poslednje 1914. g. – što razume se, znači da je funkcionisala kao deo pravoslavne crkvene literature i na širokom istočnoslovenskom području.  

Preplitanje ruske i srpske književnosti

Treba da istaknemo važnu kulturološku i društvenu funkciju u preobražaju civilizacije iz  paganske u hrišćansku. Gledano sa teorijsko-prevodilačkog stanovišta ta funkcija je ostvarivana u okvirima prevoda-adaptacije.

Najkreativnije adaptacije praktikovane su u hronikama, odnosno letopisima, hagiografskoj i raznim oblicima oratorske literature svrstavane u žanr „slova“. U pobrojanim žanrovima prevodi su, po pravilu, imali i idejnu, ali i političku funkciju. To se posebno odnosi na letopise. Na tim temeljima stvarana je nova ruska i srpska književnost i kultura.

Po uzoru na sve segmente klasicistične poetike koju je svojevremeno formulisao francuski teoretičar Boalo, Rusi su, zaslugom Lomonosova, teorijom stilova tekući govorni spojili sa starim književnim jezikom, definisali književne žanrove i versifikaciju.

Srpska književnost krajem XVIII, početkom XIX veka, u fazi racionalizma i prosvetiteljstva uz pomoć rada Dositeja Obradovića, inicira promene i obnovu književnog jezika.

Poznato je već da je u vreme klasicizma dominantan oblik prevođenja bio prevod-adaptacija. Srpski prosvetitelji XVIII veka na čelu sa Obradovićem takođe su se opredelili za koncept prevoda-adaptacije. To je podrazumevalo obavezu da se sadržaj originala prenese u skladu sa shvatanjima i pravilima lepote koja važe u kulturi, odnosno literaturi pripadnika jezika prevoda.

U kontekstu razgovora o udelu prevođenja, zanimljivo će biti pogledati jednu analizu srpskog prevoda Lomonosovljeve programske pesme Razgovor s Anakreonom. Prevod je delo srpskog pesnika Jovana Došenovića, 1809. Prevod je višestruko zanimljiv. Ne može izmaći pažnji neposredna veza između sadržine pesme i društvenog trenutka ondašnje ustaničke Srbije. Ova pesma je odgovarala i mogla je postati podsticaj za dalje usmeravanje ondašnje srpske umetničke književnosti.

Karakteristično je da on naglašava da je prevod sam menjao i dodavao po želji. Čak i u onim slučajevima gde je tekst originala u prevodu mogao ostati neizmenjen, Došenović kad za to ima mogućnosti vrši izmene. Ove prevodilačke transformacije ne unose neka bitnija pomeranja u osnovnom smislu Lomonosovljeve pesme, tako da se ne mogu smatrati činiocima izneveravanja originala. Ali se mogu smatrati dokazom da prevodiočeve težnje da se jezički, u kontekstu borbe za afirmaciju srpskog književnog jezika, zbog poznatih nedoumica oko slavenoserbskog i ruskoslovenskog, što više udalji od ruskog originala.

Norme novog književnog jezika tek će kasnije biti utvrđene u filološkom radu Vuka Karadžića i Đure Daničića. Došenović se u svom prevodu pesme  Razgovor s Anakreonom predstavio kao jedan od preteča Vukovog rada na afirmaciji novog književnog jezika koji će biti stvoren na osnovama narodnog.






Literatura: Miodrag Sibinović, Množenje svetova, Clio