Smisliti ili osmisliti

D

a li razlikujete glagole smisliti i osmisliti?

a li ste primetili da se sve više glagol osmisliti upotrebljava kao da znači „smisliti“, „izumeti“?

Na „Guglu“ sam naišla na ovakav naslov „Studenti osmislili ekološku rasvetu“. I „Osmislili su vlastiti vodeni park“.

Glagol smisliti ima značenje: razmislivši doneti kakvu odluku, odlučiti nešto, učiniti, naumiti; dobro razmisliti pre donošenja odluke; shvatiti, doći na misao; izmisliti ono što ne postoji, mišljenjem stvoriti.

Glagol osmisliti ima značenje: učiniti smislenim, sadržajnim, svrsishodnim; smisaono, duhovno uobličiti, formulisati. ― Ispričaću vam … o jednoj smrti koja je bila najlepši trenutak u jednom životu, trenutak koji kao da je u sebi osmislio čitav jedan život (Pop. J. 3, 262).

Osmisliti se: ispuniti se smislom, postati smislen, sadržajan. ― Nijedan život nema više vremena da se izvije slobodno, kao ptičja pesma … da se misli do kraja, da se osmisli bez trzaja (Rist. M. 2, 108). 

www.srpskijezik.com

Glagol osmisliti je novijeg postojanja, tako da ga srećemo na svakom koraku u novom pogrešnom značenju. Umesto ranijih smisliti, izmisliti, zamisliti, koristimo osmisliti. Hm?

Kako vi govorite? 

Prilozi jako i puno

Z

nam da sam u prethodnim postovima govorila o prilozima jako i puno.(STIL)

Ali jako puno se pojavljuju u govoru i pisanoj reči i htela bih još nešto da napišem.   

Da li je moguće da na televiziji, radiju, u svakodnevnom govoru (tu ne treba previše zamerati), da se uopšte ne trude da im rečenice budu stilski i pravopisno tačne. (birokratski govor vlada)

Poslednjih godina se umesto priloga mnogo koriste prilozi jako i puno.U svakodnevnom govoru nije pogrešno reći „Jako/puno me boli glava“. Međutim, u pisanju prednost bi trebalo dati prilozima vrlo, veoma, mnogo.

Ali nije samo to problem...

Klajn je u knjizi Bušenje jezika savršeno objasnio glagol ispoštovati:

 „Glagol ispoštovati se pojavio u novije vreme, sa značenjem u kome se ranije govorilo samo održati ili ispuniti. Jezikoslovci se uglavnom slažu da je on pravilno građen i da nije suvišan pored nesvršenog glagola poštovati. Ako, recimo, neki komunalci kažu „Ispoštovali smo rok za rekonstrukciju tramvajske pruge“, to je nedvosmisleno, dok ako bi rekli „Poštovali smo rok“, moglo bi značiti da su oni o roku razmišljali s dubokim poštovanjem, ali da je pruga još u totalnom haosu! Tačno je s druge strane da je ispoštovati postalo pomodan izraz, pa se upotrebljava i tamo gde bi sasvim odgovarali dobri stari održati i ispuniiti.“

U vezi toga – po ugledu – u pogledu toga, povodom toga, što se tiče toga. U prevodima sa engleskog, svako about pogrešno prevode – u vezi (+ gen.).

(Talk) About what? –  „U vezi čega?“, umesto „U vezi sa čim?“, ili „O čemu?“.

Takođe, englesko for the first time – naši prevodioci prevode – po prvi put, iako je to nepravilno.

Prvi put, po drugi put, po treći put...

„Izraz vezano za (nešto), koji smo po svemu sudeći uzeli od Hrvata, a koji nam, kraj tolikih „veza“, „pogleda“ i „povoda“, sigurno nije neophodan.“ (Ivan Klajn – Bušenje jezika)

Još uvek – pravilno je reći i dalje, ili samo još.

Strane reči, pozajmljenice, tuđice...

S

igurno ste bar jednom pomislili kako je hrvatski ponekad smešan jezik i da se možda i previše trude da izbrišu svaki trag da su nekada bili u zajednici sa nama. (devil smile)

Čitajući razne tekstove o tome koliko se trude da imaju što manje stranih reči, naišla sam na konkurs u zagrebačkom časopisu  „Jezik”. Pitate se vi o kakvom je konkursu reč?


„Natječaj je još 1993. godine pokrenuo akademik i jezikoslovac Stjepan Babić. No, natječaj od tada nije organiziran baš svake godine i ustalio se tek posljednjih godina.

Stjepan Babić je značajan hrvatski lingvista druge polovine 20. veka. Zajedno s Daliborom Brozovićem i Radoslavom Katičićem (a pod uticajem Bulcsúa Lászla) uveo je lingvistički strukturalizam praške škole kao dominatne. Babić je bio višegodišnji urednik časopisa Jezik.
Cilj ovog konkursa je stvaranje novih reči koje se mogu upotrebiti umesto nepotrebnih tuđica, pre svega, rasprostranjenih anglicizama. Važno je da te reči do sada nisu zapisane u rečnicima hrvatskog jezika.
 Što se dosadašnjih pobednika tiče, prvi je bio Bulcsú László, i to sa rečju suosnik stvorenu umesto kolaksijalnog kabela.

„Među dobitnicima nagrade je 2009. godine bio i pjesnik i sadašnji veleposlanik Hrvatske u Brazilu, inače liječnik Drago Štambuk koji je autor riječi proširnica, tj. žilni potporanj za stent. Lani su nagrađene riječi ispraznica za floskulu, osjećajnik za emotikon i parkomat za aparat za naplatu parkiranja.”

DODIRNIK - Touch sreen

ZATIPAK - Tipfeler

PONOVAK - Repriza

BOCAR - Skupljač boca

RJEČARENJE - Rafting

BICIKLATI - Voziti bicikl

ZAPOZORJE - Backstage

ODOBRENICA - Licenca

JUŠNJAČA - Šefla

BROJOMAT - Uređaj koji izbacuje broj mjesta u redu za čekanje

PLASTENKA - Plastična boca

KLIZNICA - Slajd

DAROTEKA - Gift shop

BLAĆENIK - Osoba izvrgnuta javnoj poruzi

RASPRODAJNICA - Outlet

SPOJIŠTE - Modem

Nagrade iznose 5000, 3000 i 1500 kuna.

Šta mislite, da li bi i kod nas trebalo da se otvori ovakav konkurs? Bar bismo se nasmejali i malo oraspoložili. Verujem da bi bilo svakakvih predloga.