Prevod nije, kao što je to književno delo, uronjen, da tako kažemo, u unutrašnjost šumskog masivnog jezika, nego je izvan njega, i ne zadirući u njega poziva original na ono jedinstveno mesto gde, svaki put, odjek u sopstvenom jeziku može da prenese sazvučavanje dela na stranom jeziku.
Valter Benjamin
to se tiče doslovnog prevođenja, ili
prevođenja duha, pored Benjamina, još je zanimljiviji Borhes. Koji često u
svojim pričama i esejima pominje prevođenje slova ili prevođenje duha.
(Prevodioci Hiljadu i jedne noći).
Borhes rado govori o prevođenju slova i prevođenju duha. Napisao je priču koja se zove Pjer Menar, pisac Kihota. Svi znamo ko je napisao Don Kihota. O
čemu se radi? Jedan intelektualac je dao sebi zadatak da napiše Don Kihota. Ne da
ga prepiše, nego napiše. Smatra da ako se čovek usredsredi na svoju temu, da je
to moguće. Pjer Menar ima svoje kriterijume koje izlaže.
Servantesov i Menarov tekst verbalno su identični, ali
je ovaj drugi gotovo beskrajno bogatiji. Nejasniji, reći će
smutljivci. Ali upravo u nejasnoći leži bogatstvo. (Horhe Luis Borhes, Pierre Menard, autor del Quijote, 1939)
Borhes hvali prevodioce koji odstupaju od
slova. Ali hvali i one koji su verni. Ali one koji puste mašti na volju, hvali
malo više. Da li je to njegov stav o prevođenju ili je to njegova igra, to je
teško reći. Hvali Mardrusa*, jednog od prevodilaca Hiljadu i jedne noći, koji se raspisao i više nego što treba. Ili
kod Bartona* (npr. u Hiljadu i jednoj
noći jedna priča je na dvanaest strana, a kod Bartona na trideset). On je
dopisivao. Isti je slučaj bio i sa Mirisnim
vrtom*. Barton je Mirisni vrt preveo
sa francuskog, jedno poglavlje ima dve i po strane, kod Bartona je na „dvadeset
i pet strana”. Dodavao je svašta što zna o Istoku, itd.
Borhes nije znao za Vinavera* kod nas, koji je
preveo samo jedan deo Hiljadu i jedne noći,
ali je Vinaver prevodio sa francuskog, i to sa Mardrusovog prevoda. Mardrusov prevod
sa svojom maštom i komocijom, Vinaveru je više odgovarao nego neki drugi
prevod. A onda ga je još više doradio. Vinaverov prevod koji je lep, jedva da
se podudara sa pričom iz Hiljadu i jedne
noći.
Recimo Vidojkovićev* prevod sa ruskog, a jedan
ruski Jevrejin ga je preveo vrlo doslovno sa arapskog, a i Vidojković je bio prevodilac
koji je izuzetno poštovao doslovnost prevoda. Dok njegov prevod čitamo, znamo
da možemo da se oslonimo na sadržaj priče. I imamo Vinaverov prevod, koji jedva
možemo da prepoznamo.
Ali se ne može reći da je Vinaver bio loš
prevodilac. Prevodio je Rableovog Gargantuu
i Pantagruela, Kerolovu Alisu u
zemlji čuda.
Kako ćemo neku rečenicu da prevedemo doslovno?
U jezicima u kojima se sintaksa više-manje podudara, nekako i možemo, a tamo
gde se ne podudara kao što su nemački, japanski, arapski, kako ćemo tu?
A i
tamo gde se podudara, neki jezici se klasiraju na složenim glagolima, kao
slovenski jezici. Složeni glagoli kao poispreskakivati
(odskočiti). Kako će to da iskaže engleski, francuski, španski, arapski,
nemački? Kako definisati to doslovno prevođenje? Postoje pristalice ideje da je
doslovno prevođenje jedna sintagma koja sama po sebi iziskuje da se ne shvati doslovno. Jer
doslovan prevod je moguć samo kada je za specijalne analitičke i naučne svrhe.
Preveden duh je kad savremeni književni tekst
podleže pravilima izraza i stila, ali ako je time napušteno slovo, i mi prevedemo nešto drugo od
onoga što je pisac rekao, onda to nije u redu. Postoje rečenice u kojima možemo
da odemo u neka vinuća pobočna i da od toga napravimo nešto drugo. To nije
veran prevod, iako je veran prevod metafora. Ne postoji. Pod vernim prevodom se
misli na doslovan. Ali i ako se ne misli na doslovan prevod, nego da je veran prevod
u kojem se poštuje i slovo i duh, koji lavira između toga dvoga i
ostaje se verno jezičkom izrazu koliko god je to moguće. U kojem se ne
prepričava slobodno i komotno. Prevođenje je malo viši zadatak, a ne samo
prepričavanje.
Treba da se prenese jezička tvar, da ostanemo što tešnje vezani sa
izvorno jezičkom tvari. To je poenta.
* Jean-Charles Mardrus (1868–1949), rođen u Kairu, prevodilac
priča Hiljadu i jedne noći sa arapskog na francuski
* Sir Richard Francis Burton (1821-1890), britanski
prevodilac, pisac, orijentalista, geografičar. Prevodilac Hiljadu i jedne noći
* Mirisni vrt ljubavne strasti, Šejh Nefzavi,
Laguna 2014. Sa arapskog preveo Srpko Leštarić
* Stanislav Vinaver (1891-1955), srpski pesnik i prevodilac. Njegovi
specifični prevodi, u kojima je zarad prenošenja najdubljeg smisla i tumačenja
prevođenog teksta vidljivo odstupao od originala, ponekad su čak nailazili na
odbijanje izdavača, ali su i danas ostali nenadmašni, skoro kao posebna
književna dela.
* Marko Vidojković (1895-1964), prevodilac sa ruskog i francuskog
jezika. Sa ruskog jezika preveo Hiljadu i jednu noć
