Napomene za lektore

Prvi lektor – lektura na računaru

Proverite da li ste dobili sve: fajl, original, tekst za korice, eventualno prevod mapa, slika i sl. Prevod teksta za korice drugi lektor neće čitati! Ne očekujte da dizajner korica zna šta na njima treba da piše.

Pre početka lekture uključite opciju Track Changes, koja se nalazi u meniju Tools. Tako će prevodilac moći da vidi šta ste menjali u tekstu, što će vam značajno olakšati saradnju. (Tehničke pojedinosti, navode, crtice, osnovne pravopisne greške, slovnu korekturu pomoću nekog od speling programa ili bez njega možete da uradite pre uključivanja ove opcije da biste imali manje crvenila na ekranu.) Da vam šarenilo ne bi smetalo dok radite, pronađite u nizu ikona iz menija Track Changes onu u kojoj piše Final Showing Markup (obično je prva), i tu zamenite na Final. Tako po potrebi možete „pozvati“ izmene da ih vidite, a možete ih i „sakriti“ da vam ne smetaju u radu.

Koristite blagodeti računara – sve što je moguće ujednačiti i popraviti pomoću opcije Find/Replace treba da uradi upravo prvi lektor.

Potpišite se – ime prvog lektora tehnički urednik unosi u impresum.

Drugi lektor – lektura za izmenama prvog lektora, na prelomljenom tekstu (korektorsko čitanje)

Ideja je da svi radimo toliko profesionalno da druga lektura postane ono što i treba da bude – korektorsko čitanje. Izmene u stilu „nije šija nego vrat“ neće poboljšati tekst, samo će opteretiti i prvog lektora i tehničkog urednika koji izmene unosi. Naravno, ovde se ne misli na izmene koje treba da razbiju monotoniju korišćenja jednog te istog epiteta ili fraze. Stoga – ispravite samo ono što je pogrešno, u bilo kom smislu. Za pitanja stila i leksike konsultujte se s prevodiocem ili prvim lektorom.

Pazite na ono što samo drugi lektor može da vidi, s obzirom na to da samo on vidi tekst na papiru: podela reči na kraju reda, izgled fusnota, dosledno ispisana imena i nazivi u hederu, razlike u fontu, način obeležavanja poglavlja, tekst na mapama i slikama... Ako se polusloženice prenose u novi red, poželjno je da se prelamaju na sastavu dveju reči i crtica mora postojati u oba reda. Ukoliko knjiga ima sadržaj, proverite da li on prati stvarni raspored strana.

Obično se korektura radi na papiru, a to traži poznavanje korektorskih znakova. 

U ranijim postovima imate o korektorskim znakovima. 

Praktično uputstvo za prevodioce i lektore – drugi deo

Enklitike

Gde god se u rečenici javi granica između pojedinih logički povezanih celina – koja može, ali ne mora biti obeležena /.../ zarezom ili kojim drugim znakom interpunkcije – posle te granice počinje nova akcenatska celina i u njoj enklitika nipošto ne sme biti na prvom mestu.

Dakle, umesto: Broj stranaca, uglavnom Grka, se prepolovio, treba ...prepolovio se.

Ili, umesto: Tobožnji magnetofonski snimak – tvrdim to pod punom odgovornošću – je falsifikat, treba ne enklitika, već naglašeni glagolski oblik ...jeste falsifikat.

Duhu srpskog jezika odgovara zamena prisvojnih zamenica enklitikama: njegove oči su bile pune suza – oči su mu bile pune suza; uzeo je njenu ruku u svoju – uzeo ju je za ruku.

Upotreba predloga

Predlog s piše se bez apostrofa i ovo mu je osnovni oblik, te ga tako treba i koristiti, osim u slučajevima kada naredna reč počinje glasom s, z, š ili ž, kao i kada se bez dodatnog a spojevi ne bi mogli izgovoriti (sa sinom, sa značenjem, sa mnom, sa psom i sl.). Isto važi i za predloge k i uz
(k meni, ali ka kući; uz glavu, ali uza zid).

Predlog oko sreće se veoma često na svim mogućim i nemogućim mestima. Nije dopušteno, a često se viđa: pomogao mi je oko toga (umesto pomogao mi je s tim/u tome), pitala sam ga oko toga (pitala sam ga za to), raspravljali smo oko toga (raspravljali smo o tome), zabrinuta sam oko njenog zdravlja (za njeno zdravlje, ili brine me njeno zdravlje) i sl.

Upotreba veznika

Osnovno je pravilo da se iza veznika ali na početku rečenice ne piše zarez (osim u slučajevima kad sledi umetnuti deo rečenice: Ali, kao što je prethodno rečeno, to ne važi uvek.)

Vodite računa da se veznik da ne pojavljuje prečesto u rečenici. Sledeća jezička sredstva mogu pomoći:

-        ne zaboravite da je književni oblik futura pomoćni glagol + infinitiv, a ne pomoćni glagol + da + prezent (umesto ja ću da ti kažem – reći ću ti; sutra ću da vidim – videću sutra)

-        engleski modalni glagoli često su suvišni u prevodu na srpski: odatle sam mogao da vidim kuću – odatle sam video kuću; mogao sam da shvatim da će da me prevari – shvatio sam da će me prevariti; ne mogu da verujem – neverovatno mi je; ne mogu da podnesem – nepodnošljivo mi je, ne podnosim

-        koristite se bogatstvom srpskih izvedenih glagola: počeo je da peva – zapevao je; počeo je da gleda u svoju pesnicu – zagledao se...

-        veznik da može se zameniti i veznicima kako, gde, što, ne bi li (u namernom značenju)

Odnosne rečenice s rečju koji često se mogu zameniti jednim jedinim pridevskim oblikom: devojka koja je plakala – uplakana devojka; sto koji je bio postavljen – postavljen sto.

Osnovne leksičke napomene

Upotreba sledećih reči česta je u kolokvijalnom govoru (te se u tom smislu može zadržati i u kolokvijalnom dijalogu u prevodu), ali je nedopustiva u dobrom književnom stilu:

puno – u značenju mnogo, veoma, vrlo

jako – u značenju mnogo, veoma, vrlo

strašno – u značenju mnogo, veoma, vrlo

par – u značenju nekoliko, dva-tri

tuce – nama mnogo bliže desetak

Izbegavati nagomilavanje tuđica, posebno pomodnih anglicizama i takozvanih pozajmica po inerciji. Izbavite i sebe i nas ogromnih količina prideva i priloga kao što su apsolutno, totalno, definitivno, fantastično, impresivno. Laganija engleska literatura vrvi njima, ali ako ne možete da izmenite izvorni stil, bar ga prevedite na srpski jezik. Pathetic old man nije patetičan starac, već jadan, kukavan; nema potrebe za izrazom krunski princ pored našeg prestolonaslednik. Zatim, trijumfalan može biti i slavodobitan ili pobedonosan, umesto frustriran mnogo češće je pravo značenje osujećen, ispunjen teskobom itd. Period može biti i razdoblje, instrukcija uputstvo, a konflikt – sukob.

Oprezno postupajte sa arhaizmima i lokalizmima svih vrsta. Njihova upotreba opravdana je samo ukoliko se njima karakteriše neki lik ili posebno istorijsko razdoblje. U knjigama čija je radnja smeštena u savremenu zapadnu civilizaciju ovakvim rečima praktično nema mesta.

Nepravilan govor određenih junaka nikako ne prevoditi pomoću pirotskog, lalinskog ili nekog sličnog domaćeg govora. Biti oprezan i kod prenošenja žargona.

Ne zamenjivati strane realije domaćim.

Ne koristiti idiome s lokalnim prizvukom (kiša oko Kragujevca, bez dinara u džepu, ispravljati krive Drine i sl.)

Pleonazmi

popeti se gore (sići dole, izaći napolje, podići gore, spustiti dole) – popeti se...

čak štaviše – samo čak ili samo štaviše

oko tridesetak – ili samo tridesetak ili oko trideset

vremenski period – period

Mere – sve inče, jarde, stope i sl. u tekstovima sa savremenom tematikom prebaciti u metre, centimetre i sl. Paziti da se ne pojave anahronizmi u tekstovima koji se odnose na prošlost, negde je bolje ostaviti starinske mere i objasniti ih u fusnoti.

Rodbinski odnosi – srpski jezik ima veoma razvijen sistem rodbinskih odnosa i sve odgovarajuće nazive. Koristite ih, tačno. Teško da su nečiji ujak i tetka u braku. Niti tetka posle dva poglavlja može postati ujna.

Skraćenice

Neke su u srpskom jeziku usvojene prema početnim slovima iz stranog jezika, te ih takve i ostavljamo (FBI, CIA, NASA, s tim što se ove na A ne menjaju). U skladu s tim, i druge, manje poznate, možemo preneti na isti način, ali treba ih objasniti, ukoliko iz teksta nije jasno o čemu je reč. Npr: SEC nikako ne može biti Jugo-istočna Komanda, pošto je to Securities and Exchange Commission.

Osnovne sintaksičke napomene

Red reči u rečenici – u poređenju sa engleskim, gde je obavezan redosled subjekat, predikat, prilozi, srpski red reči je slobodniji. Razbijmo monotoniju kad nam maternji jezik daje tu slobodu. U zavisnosloženim rečenicama zavisna rečenica može doći pre nezavisne. Tako je umesto On je gledao TV kada sam ja stigao, često mnogo bolje Kada sam ja stigao, on je gledao TV.

U prevodima sa engleskog i francuskog paziti na slaganje vremena (i u drugim jezicima ukoliko u njima takva kategorija postoji). Engleska rečenica: I knew he was there treba da glasi Znao sam da je tu. (Ne: Znao sam da je bio tamo.)

Engleska rečenica je često u pasivnom obliku, što je daleko manje karakteristično za srpsku rečenicu. Za srpski jezik nije prirodna rečenica: On je hodao pridržavan za ramena od strane svojih pratilaca.

Paziti da ne dođe do nepotrebnog gomilanja zamenica i članova, što je česta greška u prevodima sa engleskog jezika. 

Npr: Popravila je svoju kosu – prisvojna zamenica je potpuno suvišna. Isto tako, ako ja mislim znači isto što i mislim (nije bitno naglasiti da sam to baš ja, a ne neko drugi), onda je daleko bolje i prirodnije koristiti oblik bez lične zamenice.

Takođe, imati u vidu da se prisvojna zamenica koja se odnosi na subjekat obavezno prevodi oblikom za svako lice – svoj: umesto otišao sam u moju sobu, otišao si u tvoju sobu, otišao je u njegovu sobu (a soba je upravo onoga ko je otišao) treba – otišao sam/si/je u svoju sobu.

Često se događa da se u opisnim tekstovima nagomila glagol biti: Majka je bila u kuhinji i prala sudove – ne znači ništa drugo nego: Majka je u kuhinji prala sudove. Ili: Bio je visok čovek i oči su mu bile svetle. Bio je obučen u elegantno odelo i nezainteresovano je posmatrao ljude oko sebe – najprirodnije je spojiti u jednu rečenicu: Visok čovek svetlih očiju u elegantnom odelu nezainteresovano je posmatrao ljude oko sebe.

Engleska rečenica često ima participe, koji se na srpski mogu prevoditi i glagolom u aktivu. Primećuje se navika da se pišu rečenice tipa: Ona je sedela za stolom čitajući i pišući. Bolje je i prirodnije: Ona je za stolom čitala i pisala; ili Čitala je i pisala za stolom...

Posebno treba obratiti pažnju na koga se odnosi radnja izražena glagolskim prilogom. Nedopustive su ovakve rečenice: Pokušavajući da nađe lek protiv kolere, njegovu pažnju je privukla jedna nova vrsta bakterije. Snimivši dva filma u kojima je bila zakopčana do grla, ljudi su počeli da je posmatraju kao pravu glumicu.

Glagolski prilog uvek mora da se odnosi na subjekat, te bi njegova pravilna upotreba izgledala ovako: Pokušavajući da nađe lek protiv kolere, usmerio je pažnju i na jednu novu vrstu bakterija. U gornjim slučajevima, najtačnije i najprirodnije bi bilo zameniti prilog ličnim glagolskim oblikom: Dok je pokušavao da nađe lek protiv kolere... Odnosno: Pošto je snimila dva filma...

Još neke česte greške

(nepravilan oblik – pravilan oblik)

završio je svoje piće – popio, ispio, iskapio...

juče uveče – sinoć

po pitanju – o pitanju, povodom pitanja

on je kući – on je kod kuće

Buker nagrada – Bukerova nagrada

Grešam koledž – koledž Grešam

jedno od dece – jedno dete; viđeno je i „podigla je jednu od svojih obrva“...

isuviše često; previše mlad – najčešće je mnogo prirodnije prečesto, prestar, premlad, predobar...

za i protiv predloga – za predlog i protiv njega

sa i bez dodataka – sa dodacima i bez njih

itekako – i te kako

pritom – pri tom(e) (prema novom P piše se sastavljeno - pritom - pri tome)

ni jedan – nijedan (osim u izrazima ni jedan jedini, ni jedan ni drugi)

po prvi put – prvi put, ali po drugi, treći put

idem kod zubara – idem zubaru

Nikada nemojte pustiti u tekstu nikakvo ime, sliku, pesmu, toponim, istorijski događaj – nikakav pojam, a da ne znate šta je to. Geografske pojmove proverite, makar i samo potvrdite na pouzdanoj karti, ime slikara proverite u nekoj opštoj istoriji umetnosti... Tako neće doći do grešaka tipa „Valis Simpson je pomislio“, „Vini Pu i njegov drug Piglet“, San Dijego u Južnoj Karolini (doduše, ovde je bilo dovoljno pažljivije čitati original)... Zatim, marshmallow nije „mančmelo“...