Saradnja lektora i prevodioca

U ovom postu govorimo o saradnji lektora i prevodioca. 

Lektor može da uradi lekturu na papiru (lektorskim znakovima), ali i da je uradi u Wordu sa Track Changes.

Saradnja između lektora i prevodioca mora da bude uljudna, obostrana, jer ona je uvek korisna. 

Lektor i prevodilac treba da se dogovaraju, da učtivo komuniciraju, s uzajamnim poštovanjem.

S obzirom na to da su lektori gotovo po definiciji skloni purizmu, a autori nisu lišeni taštine, može doći do neslaganja oko likova pojedinih reči i stilskih rešenja.

Dubleti:

Ujutru i ujutro; uvo i uho; i sve što je PP je dozvoljeno. Prevodilac ima pravo izbora, a lektor u slučaju upotrebe dubleta ne bi trebao da se meša.

Upotreba starinskih izraza ponekad obogaćuje i osvežava, ali sa druge strane neko smatra da je savremenija leksika bolja. Sve je to stvar ukusa. Na prevodiocu je da udari prevodilački pečat.

U mnogim jezicima sveta participi su sačuvani, u srpskom nisu. Sa Vukovom reformom mi smo „prosuli“ participe, i sad se srpski „grči“ i kuburi bez participa.

Npr:

Svaki dolaznik u centar - Svi koji dolaze u centar. 

Dolaznik je imenica koja u sebi sadrži relativnu rečenicu kao svaki particip (koji je došao – to je dolaznik);

Hajde da malo protresemo, prodrmamo jezičku situaciju, jer srpski nastoji i preko glagolskih priloga (sadašnjeg i prošlog), pokušava na mala vrata da uvede participe (tu i tamo, čak i od povratnih glagola bez povratne zamenice). Jedan lektor bi trebalo da ima širi pogled na jezik kao kad je u pitanju ovaj primer.

"It’s raining cats and dogs"

Poreklo:

Interesantna fraza iako se ne zna njeno tačno poreklo, postoje samo derivacije.

Fraza nije povezana sa poznatom netrpeljivošću između pasa i mačaka, kao što je to npr. u frazi 
fight like cat and dog. – živeti, gledati se ko pas i mačka (živeti u stalnom neprijateljstvu).

Čak i da je smisao fraze bukvalan, nije zabeležen slučaj gde su psi i mačke pali s neba. 

Mnogo je verovatnije da je fraza raining cats and dogs nastala od činjenice da je u prljavim ulicama u 17. i 18. veku u Engleskoj jaka kiša povremeno nosila uginule životinje i druge otpatke. Životinje nisu pale s neba, ali prizor uginulih mačaka i pasa kako plutaju u oluji moglo je izazvati kovanje ove živopisne fraze.

Džonatan Svift, irski književnik i satiričar (Guliverova putovanja), opisao je takav događaj u svojoj satiričnoj poemi A description of a Citz Shower, prvi put objavljenoj 1710. u časopisu Tatler. Poema je osuđivala savremeno londonsko društvo i o njenom značenju se mnogo raspravljalo. Poema je metaforična i ne opisuje posebnu poplavu, čini se da, u opisu životinjskih leševa koje nosi voda, Svift mislio na događaj za koji je smatrao da će njegovi čitaoci prepoznati bez problema:

Now in contiguous Drops the Flood comes down,
Threat'ning with Deluge this devoted Town.
...
Now from all Parts the swelling Kennels flow,
And bear their Trophies with them as they go:
Filth of all Hues and Odours seem to tell
What Street they sail'd from, by their Sight and Smell.
They, as each Torrent drives, with rapid Force,
From Smithfield or St. Pulchre's shape their Course,
And in huge Confluent join'd at Snow-Hill Ridge,
Fall from the Conduit, prone to Holbourn-Bridge.
Sweeping from Butchers Stalls, Dung, Guts, and Blood,
Drown'd Puppies, stinking Sprats, all drench'd in Mud,
Dead Cats and Turnip-Tops come tumbling down the Flood.

Znamo da je fraza upotrebljena u izmenjenom obliku 1653. kada se komedija Ričarda Broma The Citz Wit or Woman Wears the Breeches odnosila na olujno vreme sa rečenicom:

It shall raine... Dogs and Polecats.

Polecat (tvor) nije poput mačaka, ali pre je sličnost među njima u lingvističkom smislu nego u veterinarskom i očito je da je Bromova verzija u suštini ista fraza. Prvo pojavljivanje, trenutno korišćene verzije, bilo je u Sviftovoj zbirci A Complete Collection of Polite and Ingenious Conversation iz 1738:

I know Sir John will go, though he was sure it would rain cats and dogs.

Činjenica na koju je Svift ukazivao nekoliko godina ranije, na ulice kojima protiču uginule životinje, danas je rain cats and dogs dobar dokaz da je loša kanalizacija bila uzrok nastanka ove fraze koju koristimo.

Izvor: Gary Martin, Meaning and Origins 

      

„Teorija prevođenja“

O prevođenju sa arabistom Srpkom Leštarićem (dobitnik nagrade Miloš N. Đurić, za prevod romana sa arapskog jezika Nagiba Mahfuza Deca naše ulice (Službeni glasnik))

Prevodiočeva sloboda ograničena je samo njegovim ličnim doživljajem originala, a tu njivu još niko nije jasno omeđio, niti će je iko ikada do kraja preorati. - S. L. 

http://srpkolestaric.com/ 

Postoje dva glavna stava u „teoriji prevođenja“ (termin nije svestrano prihvaćen, jer postoje ljudi koji misle da ne postoji takva stvar kao teorija prevođenja (translatologija)).

U tom nekom korpusu razmišljanja koji bismo zvali teorijom prevođenja, postoje dva osnovna stava šta raditi kod prevođenja, naročito kod stvari koje se veoma razlikuju – idiomi, frazeologizmi.

Lije kiša kao iz kabla. (Gde su tu električni kablovi, i da li je to možda od engleskog cord?)

kabao – vedro, kofa; kabao – kabla; (kratkouzlazni na prvom slogu)

Ljudi su izgubili vezu sa smislom tog frazeologizma.

It’s raining cats and dogs. 

Na japanskom, u bukvalnom prevodu na srpski: „Kišine noge su postale duge.“

Kada Englez prevodi sa srpskog lije kiša kao iz kabla, on mora da zna reč kabao i da zna da su to cats and dogs; isto tako kad se prevodi sa japanskog, bilo na srpski bilo na engleski, mora se prepoznati da su to cats and dogs, a na srpskom da lije kiša kao iz kabla.

Mora se prihvatiti da je uobičajeno u prevodilačkoj praksi, u celom svetu i celoj istoriji čovečanstva, da se takve frazeme prevode odgovarajućim u tom jeziku –  jeziku prevoda.

Takvi frazeologizmi se prevode odgovarajućim frazeologizmima iz jezika prevoda.

Ali postoji čitav niz stvari gde se nije stvorila navika ili ne možemo it’s raining cats and dogs na srpski da prevedemo da to kiši i po psu i po mački. Na engleski bismo mogli da prevedemo da lije kiša kao iz kabla, to ne bi bio neki problem. Ali ovo englesko se ne bi razumelo nikako. Vidi se da kiša lije opasno, ali što baš po psima i mačkama? Međutim, postoje frazeme koje jezik prevoda ne poznaje, a ipak je prijemčiv za njih. Zapravo, u celoj istoriji prevođenja imali smo toliko hiljada slučajeva gde su prevodioci jednim približno bukvalnim prevodom preneli tu mustru, u jezik prevoda, u narod. Uostalom, tu je Grčka; toliko stvari koje su iz grčkog preuzete, ne samo u srpski, nego i u sve evropske jezike. 

Mi kao manji narodi nismo ostavljali, sejali svoje uzore toliko okolo, ali velike nacije jesu kao: Francuzi, Englezi, Nemci, Italijani. Njihovi nekakvi izrazi su se prenosili i preneli se. I višesložni izrazi i termini.

Prevodilaštvo je drugi najstariji zanat na svetu, ali do dana današnjeg neki univerzalni i definitivni odgovor na to pitanje šta raditi sa takvim izrazima koji odstupaju od našeg mentaliteta i poimanja, ali koji su ipak prihvatljivi i mogu se prepoznati, šta raditi s njima?

O tome, Šlajermaher* i Benjamin Valter**, imaju svaki svoje delo, koja su prevedena na srpski. Glavna stvar može se svesti na sledeće: čitalac se privodi originalu; to znači, prenosi se original približno dosledno, svaka reč tog izraza je preneta doslovno.

Ako je izraz prenet približno bukvalno onda se to zove privođenje čitaoca tekstu ili privođenje čitaoca jeziku originala; i drugi princip je privođenje originala jeziku prevoda – to znači kada englesko it’s raining cats and dogs na srpski prevedemo lije kiša kao iz kabla. Ta dva principa, pristupa gledanja na izraze, kod pojedinačnih reči manje dolazi do izražaja, jer reči su različite po vrsti i tu imenice prevodimo imenicama, zamenice zamenicama, itd.

Niko neće postaviti pitanje prevođenja reči za reč, glagola za glagol, ali kada su izrazi koji su sastavljeni više od jedne reči onda te reči spregnute u izrazu u svojoj originalnoj formi, tu se povezale, takoreći malterisale, onda ne možemo prenositi reč po reč, i onda je tu reč o privođenju čitaoca jeziku originala. Onda se postavlja pitanje, zašto to činiti? Zato što one obogaćuju formu izražavanja u drugim jezicima. Naročito tu su susedni jezici koji su uticali preko nacionalnih granica, itd. A svetski jezici preko literature. Sanskrt, indijski, persijski, arapski kroz svoje obrasce pripovedanja takođe su uticali veoma mnogo.  

Prevod je uglavnom veran, prenosi priču takvu kakva jeste u datoj verziji, nastojeći da bude u duhu srpskog pripovednog jezika.

Pri tome valja imati na umu da je tzv. vernost prevoda puka metafora, čija konstrukcija nema snage da ponese teret naučnog termina. U svom slavnom eseju Prevodioci Hiljadu i jedne noći*** Borhes navodi i ove reči: „Prevesti duh [izvornika] tako je golema i sablasna nakana da lako može biti sasvim bezopasna; prevesti slovo iziskuje tako ekstravagantnu preciznost da nema bojazni da bi to iko ikada mogao preduzeti.“ 

Klasici teorije prevođenja Šlajermaher, Benjamin, Berman i Mešonik složno ističu da se prevodilac koji prevodi duh priklanja čitaocu, dok je onaj koji prevodi slovo skloniji piscu. Sami prevodioci pak vole da kažu da je prevođenje – stanje duha određeno nepripadanjem.  –  Srpko Leštarić

 * Fridrih Šlajermaher, O različitim metodima prevođenja

** Benjamin, Uloga prevodioca (francusko izdanje: Sabrana dela I, Gallimard, Folio Essais, preveo Moris de Gandijak).

*** „Prevodioci 1001 noći“, Mostovi, 71 (1987), str. 326-339, prevod sa španskog Krinka Vidaković-Petrov