Jezičke nedoumice - glagol trebati; pisanje tačke uz cifre; pisanje datuma

Glaglol trebati:

Upotrebljava se bezlično ako je u spoju s glagolom, npr:

 “Svi treba da dođu” (ne: trebaju).

 “Trebalo je da znaš” (ne: trebao si).

 “Trebalo bi da razmislimo” (ne: trebali bismo).

 Ako nema drugog glagola, trebati se menja normalno kroz sva lica:

 “Ne trebaš mi”, “Trebao mi je njegov savet”, “Šta su vam trebali ključevi?”

 Dopušteno je i kao prelazan glagol, npr:

 “Trebaćemo vas”, “Trebao sam novaca”, “Trebate li nešto?”, mada je u tom slučaju bolje: 

“Trebaćete nam”, “Trebalo mi je novaca”, “Treba li vam nešto?”.

U odnosnim rečenicama kao: 

“Evo imena ljudi koji su trebali da govore”, pogrešan je lični oblik su trebali, ali ne bi valjalo ni “koji je trebalo da govore”, jer se ne slaže sa subjektom u množini. 

U takvom slučaju jedini izlaz je da se trebati zameni nekim drugim glagolom (imati, morati, itd.).  

Tačka uz cifre:

Kada se u pisanju višecifrenih brojeva odvajaju grupe od po tri cifre, u matematici se to čini praznim prostorom (belinom), npr. 5 721 32 850 000 itd.

Izvan stručnih tekstova običnije je i praktičnije odvajanje tačkom: 5. 721; 32.850.000.

Ni tačkom ni belinom ne razdvajaju se četvorocifreni brojevi koji znače godine.

Tačkom posle arapske cifre označava se redni broj: 40. Predsednik SAD, mesto u 17. redu, 6. juna 1944. godine, itd. 

U složenicama kao 30-godišnji, 12-mesečni piše se crtica a ne tačka. Tačka se izostavlja ako neposredno posle rednog broja dolazi još neki znak interpunkcije (zarez, crta, zagrada), npr:

 Rat za špansko nasleđe (1701–1714), primedbe na 3, 9, 15, 22 i 31. strani;

To ne važi za početnu zagradu, npr: “1983. (godina naftne krize)”, jer je ona od broja odvojena belinom. 

Posle rimskih brojki ne stavlja se tačka (pa ni kad označavaju mesece), osim u naslovima poglavlja, odeljaka i sl. 

Kada se broj i naslov nalaze u istom redu, npr.: 

I. UVOD, II. EVROPA, III VANEVROPSKE ZEMLJE.   

Tačka se piše između broja sati i minuta, npr:

9.30, 11.15, itd. Ne sme se u tim oznakama upotrebljavati zarez.

Datumi:

Pri pisanju ciframa mogu se sva tri broja označiti arapskim ciframa s tačkom, ili se mesec označava rimskim brojem bez tačke:

4. 10. 1957. ili 4. X 1957.

Nije neophodno iza poslednjeg broja dodavati reč “godine” ili “god.”.

Pisanje nule ispred jednocifrenog broja, 07. 03. 1982. nije preporučljivo izvan tehničkih tekstova i poslovne korespondencije.

Između imena mesta i datuma uvek se piše zarez, npr: Vršac, 25. VII 1971.

Jugoslovenskim i međunarodnim standardom propisan je redosled: godina – mesec – dan, npr:

1997 06 25. Takav način pisanja primenjuje se u tehničkoj dokumentaciji, kompjuterskim izvodima i sl., ali nije pogodan za upotrebu u običnom tekstu.