Razbijeno ogledalo i slomljeno srce

Koliko obraćate pažnju na pravopis dok čitate knjigu? Pretpostavljam da, ukoliko ste filolog i prevodilac, obraćate pažnju da li je izvršena lektura. 

Pravo pitanje je da li uočavate pravopisne greške? 

Mislite da nagrađeni pisci (domaći) ne mogu da pogreše? Ili da njihovom delu nije potrebna lektura? Kod jedne naše poznate spisateljice pronašla sam veliki broj pravopisnih grešaka, i to su se pojavile greške koje ni u snu ne bi smele. 

Odakle sumljiv umesto sumnjiv? I zašto slomljeno ogledalo, kad ono može biti samo razbijeno?

Slomljena noga da, slomljeno srce da, ali ne i ogledalo. Da li profesor srpskog jezika koji je nominovan za Ninovu nagradu sebi sme da dopusti duplu negaciju ni ne u rečenici? Mislim da ne. Mislim da svako dalje čitanje tog dela postaje jedno veliko razočaranje. 

Zatim, da li izdavač sebi sme da dopusti takav propust? Očigledno sme. Jer ko uopšte i obraća pažnju na pravopis? E pa, ima nas i takvih. 

Sumnja – komp. sumnjiviji

Razočarenje: P 1960 i 1993: razočarenje i razočaranje: P 2010: razočaranje, bolje nego razočarenje.

Napomena: iako oblik razočarenje nema pravilnu tvorbu (po tipu gl. imenica koje se grade od nesvršenih glagola na –iti/eti: krstiti:krštenje, izvršiti: izvršenje), kao takav ušao u govor, I može se smatrati leksičkim slučajem, a ne pravilnom tvorbom.

Možda: P 2010: pogrešna je upotreba sadašnjeg vremena umesto budućeg: Možda ga nađem.

Pomoći: pomognem; imp. pomozi ne pomogni.