Saradnja lektora i prevodioca

U ovom postu govorimo o saradnji lektora i prevodioca. 

Lektor može da uradi lekturu na papiru (lektorskim znakovima), ali i da je uradi u Wordu sa Track Changes.

Saradnja između lektora i prevodioca mora da bude uljudna, obostrana, jer ona je uvek korisna. 

Lektor i prevodilac treba da se dogovaraju, da učtivo komuniciraju, s uzajamnim poštovanjem.

S obzirom na to da su lektori gotovo po definiciji skloni purizmu, a autori nisu lišeni taštine, može doći do neslaganja oko likova pojedinih reči i stilskih rešenja.

Dubleti:

Ujutru i ujutro; uvo i uho; i sve što je PP je dozvoljeno. Prevodilac ima pravo izbora, a lektor u slučaju upotrebe dubleta ne bi trebao da se meša.

Upotreba starinskih izraza ponekad obogaćuje i osvežava, ali sa druge strane neko smatra da je savremenija leksika bolja. Sve je to stvar ukusa. Na prevodiocu je da udari prevodilački pečat.

U mnogim jezicima sveta participi su sačuvani, u srpskom nisu. Sa Vukovom reformom mi smo „prosuli“ participe, i sad se srpski „grči“ i kuburi bez participa.

Npr:

Svaki dolaznik u centar - Svi koji dolaze u centar. 

Dolaznik je imenica koja u sebi sadrži relativnu rečenicu kao svaki particip (koji je došao – to je dolaznik);

Hajde da malo protresemo, prodrmamo jezičku situaciju, jer srpski nastoji i preko glagolskih priloga (sadašnjeg i prošlog), pokušava na mala vrata da uvede participe (tu i tamo, čak i od povratnih glagola bez povratne zamenice). Jedan lektor bi trebalo da ima širi pogled na jezik kao kad je u pitanju ovaj primer.

"It’s raining cats and dogs"

Poreklo:

Interesantna fraza iako se ne zna njeno tačno poreklo, postoje samo derivacije.

Fraza nije povezana sa poznatom netrpeljivošću između pasa i mačaka, kao što je to npr. u frazi 
fight like cat and dog. – živeti, gledati se ko pas i mačka (živeti u stalnom neprijateljstvu).

Čak i da je smisao fraze bukvalan, nije zabeležen slučaj gde su psi i mačke pali s neba. 

Mnogo je verovatnije da je fraza raining cats and dogs nastala od činjenice da je u prljavim ulicama u 17. i 18. veku u Engleskoj jaka kiša povremeno nosila uginule životinje i druge otpatke. Životinje nisu pale s neba, ali prizor uginulih mačaka i pasa kako plutaju u oluji moglo je izazvati kovanje ove živopisne fraze.

Džonatan Svift, irski književnik i satiričar (Guliverova putovanja), opisao je takav događaj u svojoj satiričnoj poemi A description of a Citz Shower, prvi put objavljenoj 1710. u časopisu Tatler. Poema je osuđivala savremeno londonsko društvo i o njenom značenju se mnogo raspravljalo. Poema je metaforična i ne opisuje posebnu poplavu, čini se da, u opisu životinjskih leševa koje nosi voda, Svift mislio na događaj za koji je smatrao da će njegovi čitaoci prepoznati bez problema:

Now in contiguous Drops the Flood comes down,
Threat'ning with Deluge this devoted Town.
...
Now from all Parts the swelling Kennels flow,
And bear their Trophies with them as they go:
Filth of all Hues and Odours seem to tell
What Street they sail'd from, by their Sight and Smell.
They, as each Torrent drives, with rapid Force,
From Smithfield or St. Pulchre's shape their Course,
And in huge Confluent join'd at Snow-Hill Ridge,
Fall from the Conduit, prone to Holbourn-Bridge.
Sweeping from Butchers Stalls, Dung, Guts, and Blood,
Drown'd Puppies, stinking Sprats, all drench'd in Mud,
Dead Cats and Turnip-Tops come tumbling down the Flood.

Znamo da je fraza upotrebljena u izmenjenom obliku 1653. kada se komedija Ričarda Broma The Citz Wit or Woman Wears the Breeches odnosila na olujno vreme sa rečenicom:

It shall raine... Dogs and Polecats.

Polecat (tvor) nije poput mačaka, ali pre je sličnost među njima u lingvističkom smislu nego u veterinarskom i očito je da je Bromova verzija u suštini ista fraza. Prvo pojavljivanje, trenutno korišćene verzije, bilo je u Sviftovoj zbirci A Complete Collection of Polite and Ingenious Conversation iz 1738:

I know Sir John will go, though he was sure it would rain cats and dogs.

Činjenica na koju je Svift ukazivao nekoliko godina ranije, na ulice kojima protiču uginule životinje, danas je rain cats and dogs dobar dokaz da je loša kanalizacija bila uzrok nastanka ove fraze koju koristimo.

Izvor: Gary Martin, Meaning and Origins 

      

„Teorija prevođenja“

O prevođenju sa arabistom Srpkom Leštarićem (dobitnik nagrade Miloš N. Đurić, za prevod romana sa arapskog jezika Nagiba Mahfuza Deca naše ulice (Službeni glasnik))

Prevodiočeva sloboda ograničena je samo njegovim ličnim doživljajem originala, a tu njivu još niko nije jasno omeđio, niti će je iko ikada do kraja preorati. - S. L. 

http://srpkolestaric.com/ 

Postoje dva glavna stava u „teoriji prevođenja“ (termin nije svestrano prihvaćen, jer postoje ljudi koji misle da ne postoji takva stvar kao teorija prevođenja (translatologija)).

U tom nekom korpusu razmišljanja koji bismo zvali teorijom prevođenja, postoje dva osnovna stava šta raditi kod prevođenja, naročito kod stvari koje se veoma razlikuju – idiomi, frazeologizmi.

Lije kiša kao iz kabla. (Gde su tu električni kablovi, i da li je to možda od engleskog cord?)

kabao – vedro, kofa; kabao – kabla; (kratkouzlazni na prvom slogu)

Ljudi su izgubili vezu sa smislom tog frazeologizma.

It’s raining cats and dogs. 

Na japanskom, u bukvalnom prevodu na srpski: „Kišine noge su postale duge.“

Kada Englez prevodi sa srpskog lije kiša kao iz kabla, on mora da zna reč kabao i da zna da su to cats and dogs; isto tako kad se prevodi sa japanskog, bilo na srpski bilo na engleski, mora se prepoznati da su to cats and dogs, a na srpskom da lije kiša kao iz kabla.

Mora se prihvatiti da je uobičajeno u prevodilačkoj praksi, u celom svetu i celoj istoriji čovečanstva, da se takve frazeme prevode odgovarajućim u tom jeziku –  jeziku prevoda.

Takvi frazeologizmi se prevode odgovarajućim frazeologizmima iz jezika prevoda.

Ali postoji čitav niz stvari gde se nije stvorila navika ili ne možemo it’s raining cats and dogs na srpski da prevedemo da to kiši i po psu i po mački. Na engleski bismo mogli da prevedemo da lije kiša kao iz kabla, to ne bi bio neki problem. Ali ovo englesko se ne bi razumelo nikako. Vidi se da kiša lije opasno, ali što baš po psima i mačkama? Međutim, postoje frazeme koje jezik prevoda ne poznaje, a ipak je prijemčiv za njih. Zapravo, u celoj istoriji prevođenja imali smo toliko hiljada slučajeva gde su prevodioci jednim približno bukvalnim prevodom preneli tu mustru, u jezik prevoda, u narod. Uostalom, tu je Grčka; toliko stvari koje su iz grčkog preuzete, ne samo u srpski, nego i u sve evropske jezike. 

Mi kao manji narodi nismo ostavljali, sejali svoje uzore toliko okolo, ali velike nacije jesu kao: Francuzi, Englezi, Nemci, Italijani. Njihovi nekakvi izrazi su se prenosili i preneli se. I višesložni izrazi i termini.

Prevodilaštvo je drugi najstariji zanat na svetu, ali do dana današnjeg neki univerzalni i definitivni odgovor na to pitanje šta raditi sa takvim izrazima koji odstupaju od našeg mentaliteta i poimanja, ali koji su ipak prihvatljivi i mogu se prepoznati, šta raditi s njima?

O tome, Šlajermaher* i Benjamin Valter**, imaju svaki svoje delo, koja su prevedena na srpski. Glavna stvar može se svesti na sledeće: čitalac se privodi originalu; to znači, prenosi se original približno dosledno, svaka reč tog izraza je preneta doslovno.

Ako je izraz prenet približno bukvalno onda se to zove privođenje čitaoca tekstu ili privođenje čitaoca jeziku originala; i drugi princip je privođenje originala jeziku prevoda – to znači kada englesko it’s raining cats and dogs na srpski prevedemo lije kiša kao iz kabla. Ta dva principa, pristupa gledanja na izraze, kod pojedinačnih reči manje dolazi do izražaja, jer reči su različite po vrsti i tu imenice prevodimo imenicama, zamenice zamenicama, itd.

Niko neće postaviti pitanje prevođenja reči za reč, glagola za glagol, ali kada su izrazi koji su sastavljeni više od jedne reči onda te reči spregnute u izrazu u svojoj originalnoj formi, tu se povezale, takoreći malterisale, onda ne možemo prenositi reč po reč, i onda je tu reč o privođenju čitaoca jeziku originala. Onda se postavlja pitanje, zašto to činiti? Zato što one obogaćuju formu izražavanja u drugim jezicima. Naročito tu su susedni jezici koji su uticali preko nacionalnih granica, itd. A svetski jezici preko literature. Sanskrt, indijski, persijski, arapski kroz svoje obrasce pripovedanja takođe su uticali veoma mnogo.  

Prevod je uglavnom veran, prenosi priču takvu kakva jeste u datoj verziji, nastojeći da bude u duhu srpskog pripovednog jezika.

Pri tome valja imati na umu da je tzv. vernost prevoda puka metafora, čija konstrukcija nema snage da ponese teret naučnog termina. U svom slavnom eseju Prevodioci Hiljadu i jedne noći*** Borhes navodi i ove reči: „Prevesti duh [izvornika] tako je golema i sablasna nakana da lako može biti sasvim bezopasna; prevesti slovo iziskuje tako ekstravagantnu preciznost da nema bojazni da bi to iko ikada mogao preduzeti.“ 

Klasici teorije prevođenja Šlajermaher, Benjamin, Berman i Mešonik složno ističu da se prevodilac koji prevodi duh priklanja čitaocu, dok je onaj koji prevodi slovo skloniji piscu. Sami prevodioci pak vole da kažu da je prevođenje – stanje duha određeno nepripadanjem.  –  Srpko Leštarić

 * Fridrih Šlajermaher, O različitim metodima prevođenja

** Benjamin, Uloga prevodioca (francusko izdanje: Sabrana dela I, Gallimard, Folio Essais, preveo Moris de Gandijak).

*** „Prevodioci 1001 noći“, Mostovi, 71 (1987), str. 326-339, prevod sa španskog Krinka Vidaković-Petrov  

Etimologija

Etimologija je grana lingvistike koja proučava poreklo reči. Izvorne reči se zovu etimoni.

grč. etymologia ≈ etimon+ -logija

ètimōn m (gen. etimóna) 

lingv. reč iz koje se istorijski razvila neka reč; izvor reči; arhetip. 

grč. étymos: pravi, istiniti

Proučavanjem starih tekstova, etimolozi pokušavaju da rekonstruišu istoriju reči - kada su ušle u jezik, kako se menjao njihov oblik i značenje.

Za hrvatskosrpski jezik napisana su dva etimološka rečnika i jedan etimološki rečnik srpskog jezika:

Petar Skok: Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (JLZ, Zagreb,1971)

Alemko Gluhak: Hrvatsko etimološki rječnik (August Cesarec, Zagreb, 1993)

Bjeletić, M., Vlajić Popović, J.,  Loma, A., Petrović, S. (2003–). Etimološki rečnik srpskog jezika. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. [Dosad objavljena 2 toma.]

Etimologija u svojoj analizi razlikuje načelno dva tipa reči: nasleđene i pozajmljene. Za nasleđene reči važne su razvojne promene mlađeg jezika u odnosu na stariji i poređenje s drugim srodnim jezicima, dok je za pozajmljene važan kontakt govornika jezika primaoca i jezika davaoca. Za neke se reči etimologija može utvrditi prilično pouzdano, za druge postoji nekoliko podjednako verovatnih etimologija, od kojih je tačna samo jedna ili čak nijedna, a za treće se ne može ponuditi nijedno etimološki i naučno korektno rešenje. 

primeri:

Hleb:

prasl. i stsl. xlěbъ (rus. xleb, polj. chleb) ← got. hlaifs: kruh

Kruh:

prasl. i stsl. kruxъ: šnita (rus. krux, polj. kruch) ≃ lit. krušti: udarati ← ie. *krow- (grč. kroúein: udarati)

Majka - od starijeg *matka (mati)

prasl. i stsl. mati (rus. mat', polj. matka), lit. motė: žena ← ie. *meh2tēr (lat. mater, grč. mḗtēr)

Otac

prasl. i stsl. otьcь (rus. otéc, polj. ojciec) ← ie. *atta (grč. átta: tata, got. atta)

Sin

prasl. i stsl. synъ (rus., polj. syn), lit. sūnus ← ie. *suHnus (grč. hyiós, skr. sūnu-)

Kćerka, kći

prasl. *dъkt'i (stsl. dъšti, rus. doč', češ. dcera), lit. duktė ← ie. dhugh2tēr (grč. thygátēr, skr. duhitā)

Medved  

prasl. *medvědь (rus. medvéd', češ. medvěd, nedvěd) ≃  med + jesti

Med

prasl. i stsl. medъ: med, medovina (rus. mëd, polj. miód, lit. medus) ← ie. *medhu: medovina (grč. méthy: vino, skr. madhu: medovina)

Jesti

prasl. * (j)ěsti (stsl. jasti, rus. est', polj. jeść) ← ie. *h1ed- (lat. esse, skr. atti: jede), prasl. * (j)ědlo: jelo

Azbuka 

stsl. azъ: ja + buky (b): (slovo)

Za sve zainteresovane; korisni linkovi u vezi sa etimologijom srpskog, hrvatskog, engleskog i ostalih jezika:

http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=main

http://www.etymonline.com/index.php

https://sites.google.com/site/etimologija/

  

Kako se piše imejl, oglas

Vodili smo polemiku kako se pravilno piše prva reč u rečenici, imejlu, oglasu, obrascu...

Jedni kažu zapetama treba izdvojiti vokativ, drugi se ne slažu.
Ako mi ne znamo, ima ko zna:

Pravopis Matice srpske iz 2010. 

• Velikim slovom započinjemo tekst, kao i svaku novu rečenicu iza tačke ili nekog drugog interpunkcijskog znaka kojim se označava kraj rečenice.

U pismima iza reči obraćanja (oslovljavanja), koje se odvajaju zapetom, ređe uzvičnikom (što je manje prikladno), tekst u novom redu započinje velikim početnim slovom:

Dragi Milane,
Drago mi je što si mi se javio...,

U produžetku, u istom redu malim:

Milane, obradovao si me pismom...

REČI IZ POŠTOVANJA

U poslovnoj i službenoj prepisci uobičajeno je pisanje velikim slovom Vi, Vaš za jednu osobu, znatno ređe i Ti, Tvoj, kao znak naglašenog poštovanja i pored izvesne bliskosti:

Prihvatamo Vašu ponudu i predlažemo Vam... 
Svima nam je mnogo značilo Tvoje prisustvo...

Ako se obratimo većem broju lica, ustanovi i sl., vi i vaš se piše malim slovom:

Pisali smo vam, drage kolege, a vi nam niste odgovorili.

• U umetničkim tekstovima kurtoazna upotreba velikog slova zavisi od stilske uloge koju joj sam pisac odredi. U privatnoj prepisci pak pisanje velikim slovom Vi, Vaš se podrazumeva, a često Ti, Tvoj kada se obraćamo osobi kojoj se zbog bliskosti (rodbinske, saradničke i sl.) ne obraćamo sa Vi.

    

Idiomi

Овај резиме није доступан. Кликните овде да бисте прегледали пост.

Smisliti ili osmisliti

D

a li razlikujete glagole smisliti i osmisliti?

a li ste primetili da se sve više glagol osmisliti upotrebljava kao da znači „smisliti“, „izumeti“?

Na „Guglu“ sam naišla na ovakav naslov „Studenti osmislili ekološku rasvetu“. I „Osmislili su vlastiti vodeni park“.

Glagol smisliti ima značenje: razmislivši doneti kakvu odluku, odlučiti nešto, učiniti, naumiti; dobro razmisliti pre donošenja odluke; shvatiti, doći na misao; izmisliti ono što ne postoji, mišljenjem stvoriti.

Glagol osmisliti ima značenje: učiniti smislenim, sadržajnim, svrsishodnim; smisaono, duhovno uobličiti, formulisati. ― Ispričaću vam … o jednoj smrti koja je bila najlepši trenutak u jednom životu, trenutak koji kao da je u sebi osmislio čitav jedan život (Pop. J. 3, 262).

Osmisliti se: ispuniti se smislom, postati smislen, sadržajan. ― Nijedan život nema više vremena da se izvije slobodno, kao ptičja pesma … da se misli do kraja, da se osmisli bez trzaja (Rist. M. 2, 108). 

www.srpskijezik.com

Glagol osmisliti je novijeg postojanja, tako da ga srećemo na svakom koraku u novom pogrešnom značenju. Umesto ranijih smisliti, izmisliti, zamisliti, koristimo osmisliti. Hm?

Kako vi govorite? 

Prilozi jako i puno

Z

nam da sam u prethodnim postovima govorila o prilozima jako i puno.(STIL)

Ali jako puno se pojavljuju u govoru i pisanoj reči i htela bih još nešto da napišem.   

Da li je moguće da na televiziji, radiju, u svakodnevnom govoru (tu ne treba previše zamerati), da se uopšte ne trude da im rečenice budu stilski i pravopisno tačne. (birokratski govor vlada)

Poslednjih godina se umesto priloga mnogo koriste prilozi jako i puno.U svakodnevnom govoru nije pogrešno reći „Jako/puno me boli glava“. Međutim, u pisanju prednost bi trebalo dati prilozima vrlo, veoma, mnogo.

Ali nije samo to problem...

Klajn je u knjizi Bušenje jezika savršeno objasnio glagol ispoštovati:

 „Glagol ispoštovati se pojavio u novije vreme, sa značenjem u kome se ranije govorilo samo održati ili ispuniti. Jezikoslovci se uglavnom slažu da je on pravilno građen i da nije suvišan pored nesvršenog glagola poštovati. Ako, recimo, neki komunalci kažu „Ispoštovali smo rok za rekonstrukciju tramvajske pruge“, to je nedvosmisleno, dok ako bi rekli „Poštovali smo rok“, moglo bi značiti da su oni o roku razmišljali s dubokim poštovanjem, ali da je pruga još u totalnom haosu! Tačno je s druge strane da je ispoštovati postalo pomodan izraz, pa se upotrebljava i tamo gde bi sasvim odgovarali dobri stari održati i ispuniiti.“

U vezi toga – po ugledu – u pogledu toga, povodom toga, što se tiče toga. U prevodima sa engleskog, svako about pogrešno prevode – u vezi (+ gen.).

(Talk) About what? –  „U vezi čega?“, umesto „U vezi sa čim?“, ili „O čemu?“.

Takođe, englesko for the first time – naši prevodioci prevode – po prvi put, iako je to nepravilno.

Prvi put, po drugi put, po treći put...

„Izraz vezano za (nešto), koji smo po svemu sudeći uzeli od Hrvata, a koji nam, kraj tolikih „veza“, „pogleda“ i „povoda“, sigurno nije neophodan.“ (Ivan Klajn – Bušenje jezika)

Još uvek – pravilno je reći i dalje, ili samo još.

Strane reči, pozajmljenice, tuđice...

S

igurno ste bar jednom pomislili kako je hrvatski ponekad smešan jezik i da se možda i previše trude da izbrišu svaki trag da su nekada bili u zajednici sa nama. (devil smile)

Čitajući razne tekstove o tome koliko se trude da imaju što manje stranih reči, naišla sam na konkurs u zagrebačkom časopisu  „Jezik”. Pitate se vi o kakvom je konkursu reč?


„Natječaj je još 1993. godine pokrenuo akademik i jezikoslovac Stjepan Babić. No, natječaj od tada nije organiziran baš svake godine i ustalio se tek posljednjih godina.

Stjepan Babić je značajan hrvatski lingvista druge polovine 20. veka. Zajedno s Daliborom Brozovićem i Radoslavom Katičićem (a pod uticajem Bulcsúa Lászla) uveo je lingvistički strukturalizam praške škole kao dominatne. Babić je bio višegodišnji urednik časopisa Jezik.
Cilj ovog konkursa je stvaranje novih reči koje se mogu upotrebiti umesto nepotrebnih tuđica, pre svega, rasprostranjenih anglicizama. Važno je da te reči do sada nisu zapisane u rečnicima hrvatskog jezika.
 Što se dosadašnjih pobednika tiče, prvi je bio Bulcsú László, i to sa rečju suosnik stvorenu umesto kolaksijalnog kabela.

„Među dobitnicima nagrade je 2009. godine bio i pjesnik i sadašnji veleposlanik Hrvatske u Brazilu, inače liječnik Drago Štambuk koji je autor riječi proširnica, tj. žilni potporanj za stent. Lani su nagrađene riječi ispraznica za floskulu, osjećajnik za emotikon i parkomat za aparat za naplatu parkiranja.”

DODIRNIK - Touch sreen

ZATIPAK - Tipfeler

PONOVAK - Repriza

BOCAR - Skupljač boca

RJEČARENJE - Rafting

BICIKLATI - Voziti bicikl

ZAPOZORJE - Backstage

ODOBRENICA - Licenca

JUŠNJAČA - Šefla

BROJOMAT - Uređaj koji izbacuje broj mjesta u redu za čekanje

PLASTENKA - Plastična boca

KLIZNICA - Slajd

DAROTEKA - Gift shop

BLAĆENIK - Osoba izvrgnuta javnoj poruzi

RASPRODAJNICA - Outlet

SPOJIŠTE - Modem

Nagrade iznose 5000, 3000 i 1500 kuna.

Šta mislite, da li bi i kod nas trebalo da se otvori ovakav konkurs? Bar bismo se nasmejali i malo oraspoložili. Verujem da bi bilo svakakvih predloga.

   

Transkripcija - treći deo

Imena iz španskog:

Zahvaljujući sličnosti glasovnog sistema nisu se stvorili veći transkripcioni problemi. Najveći problem jeste da li se špansko Z prenosi kao Z (prema pismu) ili kao S (prema izgovoru).

Veleaskez, Saragosa, Peres i Perez, Gonsales i Gonzales

Da li špansko I, kada je neslogotvorno, prenositi kao I ili kao J;

Sikeiros ili Sikjeros.

C ispred E, I – s                                                      Cervantes – Servantes

C kad nije ispred E, I – K                                          Cruz – Kruz

                                                                                Lorca – Lorka

CH – č                                                                    Conchita – Končita

H je nemo i ne prenosi se, osim                                Hernandez – Ernandez

                                                                                Habana – Havana

J – h                                                                        Jorge – Horhe

TZ – c                                                                     Quetzcalcoatl – Kecalkoatl

Y – j, osim kad čini                                                  Uruguay - Urugvaj

posebnu rečcu, i                                                      Quevedo y Villegas – Kevedo i Viljegas

IA, IE, IU, - IJ                                                          Sierra Nevada – Sijera Nevada

IO – io                                                                   Asuncion – Asunsion

X – h, ks, s                                                             Havier - Havijer, Taxco - Tasko, 

                                                                              Oaxaca – Oahaka

QUE, QUI – ke, ki                                                 Enrique – Enrike, Guadalaquivir – Gvadalakvir

LL – lj                                                                     Sevilla – Sevilja

Ñ – nj                                                                     Buñel – Bunjel

Imena iz portugalskog:

J – ž                                                                        Joaquim – Žoakim

Lh – lj                                                                    Coelho – Koeljo (iako se ime čita Kvelju)

Nh – nj                                                                   Agostinho – Agostinjo

X – š                                                                       Peixoto – Peišoto (iako se izgovara Pejšotu)

Ou – o                                                                  Lourenco – Lorenso

H se ne prenosi                                                      Henrique – Enrike 

Imena iz poljskog:

CH – h                                                                  Wojciech – Vojćeh

CZ – č                                                                   Szczecin – Ščećin

SZ –š                                                                     Warszawa – Varšava

Y – i                                                                       Gdynia – Gdinja

SI + samoglasnik – SJ,                                            Zosia – Zosja (čita se Zośa na poljskom)

osim kad je I slogotvorno                                        Krasicki – Krasicki (čita se Kraśicki na poljskom)

NI + samoglasnik – NJ,                                          Zbigniew - Zbignjev

Osim kad je I slogotvorno                                                    Brodnica - Brodnjica