Etimologija


Etimologija je grana lingvistike koja proučava poreklo reči. Izvorne reči se zovu etimoni.

grč. etymologia ≈ etimon+ -logija

ètimōn (gen. etimóna) 
lingv. reč iz koje se istorijski razvila neka reč; izvor reči; arhetip. 

grč. étymos: pravi, istiniti

Proučavanjem starih tekstova, etimolozi pokušavaju da rekonstruišu istoriju reči - kada su ušle u jezik, kako se menjao njihov oblik i značenje.

Za hrvatskosrpski jezik napisana su dva etimološka rečnika i jedan etimološki rečnik srpskog jezika:

Petar Skok: Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (JLZ, Zagreb,1971)

Alemko Gluhak: Hrvatsko etimološki rječnik (August Cesarec, Zagreb, 1993)

Bjeletić, M., Vlajić Popović, J.,  Loma, A., Petrović, S. (2003–). Etimološki rečnik srpskog jezika. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. [Dosad objavljena 2 toma.]

Etimologija u svojoj analizi razlikuje načelno dva tipa reči: nasleđene i pozajmljene. Za nasleđene reči važne su razvojne promene mlađeg jezika u odnosu na stariji i poređenje s drugim srodnim jezicima, dok je za pozajmljene važan kontakt govornika jezika primaoca i jezika davaoca. Za neke se reči etimologija može utvrditi prilično pouzdano, za druge postoji nekoliko podjednako verovatnih etimologija, od kojih je tačna samo jedna ili čak nijedna, a za treće se ne može ponuditi nijedno etimološki i naučno korektno rešenje. 

primeri:

Hleb:
prasl. i stsl. xlěbъ (rus. xleb, polj. chleb) ← got. hlaifs: kruh

Kruh:
prasl. i stsl. kruxъ: šnita (rus. krux, polj. kruch)  lit. krušti: udarati ← ie. *krow- (grč. kroúein: udarati)

Majka - od starijeg *matka (mati)
prasl. i stsl. mati (rus. mat', polj. matka), lit. motė: žena ← ie. *meh2tēr (lat. mater, grč. mḗtēr)

Otac
prasl. i stsl. otьcь (rus. otéc, polj. ojciec) ← ie*atta (grč. átta: tata, got. atta)

Sin
prasl. i stsl. synъ (rus., polj. syn), lit. sūnus ← ie. *suHnus (grč. hyiós, skr. sūnu-)

Kćerka, kći
prasl. *dъkt'i (stsl. dъšti, rus. doč', češ. dcera), lit. duktė ← ie. dhugh2tēr (grč. thygátēr, skr. duhitā)

Medved  
prasl. *medvědь (rus. medvéd', češ. medvěd, nedvěd)   med + jesti

Med
prasl. i stsl. medъ: med, medovina (rus. mëd, polj. miód, lit. medus) ← ie. *medhu: medovina (grč. méthy: vino, skr. madhu: medovina)

Jesti
prasl. * (j)ěsti (stsl. jasti, rus. est', polj. jeść) ← ie*h1ed- (lat. esse, skr. atti: jede), prasl. * (j)ědlo: jelo

Azbuka 
stsl. azъ: ja + buky (b): (slovo)



Za sve zainteresovane; korisni linkovi u vezi sa etimologijom srpskog, hrvatskog, engleskog i ostalih jezika:





  

1 коментар:

  1. Medved, onaj koji jede med?
    Ali med je i medium, medja, sredina.
    Ako medved jede med, sta jede medzvezd?

    Mozete li molim vas, da mi objasnite etimologiju reci bolnica.

    ОдговориИзбриши

Истакнути пост

Kako se piše imejl, oglas

Vodili smo polemiku kako se pravilno piše prva reč u rečenici, imejlu, oglasu, obrascu... Jedni kažu zapetama treba izdvojiti vokativ, dr...