Saradnja lektora i prevodioca

U ovom postu govorimo o saradnji lektora i prevodioca. 

Lektor može da uradi lekturu na papiru (lektorskim znakovima), ali i da je uradi u Wordu sa Track Changes.

Saradnja između lektora i prevodioca mora da bude uljudna, obostrana, jer ona je uvek korisna. 

Lektor i prevodilac treba da se dogovaraju, da učtivo komuniciraju, s uzajamnim poštovanjem.

S obzirom na to da su lektori gotovo po definiciji skloni purizmu, a autori nisu lišeni taštine, može doći do neslaganja oko likova pojedinih reči i stilskih rešenja.

Dubleti:

Ujutru i ujutro; uvo i uho; i sve što je PP je dozvoljeno. Prevodilac ima pravo izbora, a lektor u slučaju upotrebe dubleta ne bi trebao da se meša.

Upotreba starinskih izraza ponekad obogaćuje i osvežava, ali sa druge strane neko smatra da je savremenija leksika bolja. Sve je to stvar ukusa. Na prevodiocu je da udari prevodilački pečat.

U mnogim jezicima sveta participi su sačuvani, u srpskom nisu. Sa Vukovom reformom mi smo „prosuli“ participe, i sad se srpski „grči“ i kuburi bez participa.

Npr:

Svaki dolaznik u centar - Svi koji dolaze u centar. 

Dolaznik je imenica koja u sebi sadrži relativnu rečenicu kao svaki particip (koji je došao – to je dolaznik);

Hajde da malo protresemo, prodrmamo jezičku situaciju, jer srpski nastoji i preko glagolskih priloga (sadašnjeg i prošlog), pokušava na mala vrata da uvede participe (tu i tamo, čak i od povratnih glagola bez povratne zamenice). Jedan lektor bi trebalo da ima širi pogled na jezik kao kad je u pitanju ovaj primer.