„Titlovanje“

Razlike između prevođenja titlova i običnog teksta:

S obzirom na to da se mnogo brže govori nego što se čita, titlovi moraju biti sažeti i da prenesu najvažnije informacije.

Titl mora biti toliko sažet da gledalac ima vremena i da pogleda određenu scenu.

Prosečna brzina čitanja je 18 karaktera u sekundi. U to su uključeni i razmaci.

Kako napraviti dobar titl:

Trajanje titla je unapred definisano, a neki su veoma kratki.

Po pravilu, najveći titl ima dva reda i 70 karaktera. Tada traje 6 sekundi.

Kada se rečenica prevodi, kao i u književnom tekstu, treba izostavljati lične zamenice, ponavljanja, preterana objašnjavanja, bukvalno prevođenje, koje se nekad sastoji i od tri-četiri reči.

Ne počinjati titl sa „ali“. „Da li“ izbegavati; samim dodavanjem upitnika na kraju rečenice je dovoljno da se zna da neko nešto traži, pita…

Skoncentrisati se na najvažniju misao, kontekst. Pojednostaviti rečenice.

Kada u filmu imate da prevedete neku rečenicu kao na primer: „Damn it!“ – možete prevesti kao: „Do đavola!“, što u suštini i znači; ne treba ga prevoditi sa „sranje“, „jebem ti!“.

Treba izbegavati psovke koliko god možete ili ih bar ublažiti. Imajte na umu da to možda gledaju i deca. Jasno je da za to postoji znak u uglu ekrana koji pokazuje kakav je film, ali nikome nije prijatno da čita psovke.

„Fuck it!“ – ne treba prevoditi sa „jebi ga“, ublažite ga i takođe prevedite sa „do đavola“. 

„Fuck you“ sa „nosi se“… Ukoliko baš želite da naglasite, prevedite ovu psovku u originalu, ali nemojte baš ni preterivati. 

Kada se radi titl ima se na umu da se prevede što pre, ali ni tada ne treba zaboraviti na pravopis.

„Da li“, piše se odvojeno, „ ne znam“, takođe se piše odvojeno!

Dok se prevodi titl treba pratiti i video, kako ne bi došlo do greške u prevođenju. Da ne bude, kada priča žensko da je sve u muškom rodu.

Česte greške:

1.       You have to marry her. – Moraš je oženiti.

Ispravno je reći oženiti se; ako kažemo: „Želim da oženim vašu kćerku”, ima značenje da želite da je udate za nekog drugog. Zapamtite; oženiti se.

2.       Light – pored toga što znači svetlo, može da ima i značenje dijetalni, sve zavisi od konteksta.

3.       Still. – još uvek.

Hajde da pokušamo da ovu pravopisnu grešku ispavimo i počnemo da koristimo još, i dalje.

4.       High – ne znači samo visok, ima značenje i naduvan.

5.       For the first time – po prvi put. Pravilno je prvi put, po drugi put…

STIL - treći deo

Pronašla sam tekst koji sam ispravila u Wordu i to izgleda ovako:

Kada je tekst ispravljen, sačuvate sve promene i izgleda ovako:

Ne vidi se baš lepo, ai sa strane su ubačeni komentari da tekst koji je pod navodnicima ne treba da bude i u italiku. Ukoliko u tekstu postoji i unutrašnji monolog, njega možete izdvojiti od običnog tako što ćete ga staviti u italik, ako mogu tako da kažem.

I krajnji rezultat izgleda ovako:

Zapeta se ne piše u ustaljenim frazeologijama s oblikom vokativa - imenica bog, majka božja:

- Bože sačuvaj! Ako se, ne daj majko božja, nešto desi...

Stručni profil lektora i njegov status u društvu

Pronašla sam veoma zanimljiv tekst o statusu lektora u našem društvu.
Tekst je napisao Miloš Okuka.

Lektor je plaćen da čita ono što drugi treba da plate da bi pročitali. Zbog toga njegov trud treba da bude i društveno priznat i materijalno nagrađen. 

STIL - drugi deo

U drugom delu želim više pažnje da posvetim primerima. Pretpostavimo da smo sva pravila naučili, hajde da ih sad i primenimo.

Postoji tekst na kom sam vežbala lekturu i mislim da će poslužiti dobro i ovde:

1.    Posavetujte se o tome s nekim arhitektom.

-       Posavetujte se u vezi s tim s nekim arhitektom.

2.    Ja sam vas puno poželeo.

-       Mnogo sam vas poželeo.

Što manje koristiti lične zamenice i puno zameniti sa mnogo.

 Npr: Jako me boli stomak – Mnogo me boli stomak.

3.    Tada nam jedan jako star čovek…

-       Tada nam veoma star čovek…

Nema potrebe za jedan čovek, tamo neki čovek, jako star – Zanemariti to jedan, i jako zameniti sa veoma.

4.    Ukrao je pet groša od svog oca.

-       Brojeve većinom treba pisati rečima ne brojevima – ukoliko nije veliki broj u pitanju – i opet imamo ličnu zamenicu svog koja je nepotrebna, jer naravno da je njegov otac.

                                                       

5.    Karoserija automobila, crvene boje, blesnula je kroz…

-       Crvena karoserija automobila…

6.    Još uvek sam se brinuo…

-       I dalje brinem – i dalje sam brinuo – još brinem.

Još uvek je pleonazam – koristiti ili i dalje ili samo još.

7.    Izvadio je cigaru braon boje.

-       Izvadio je braon cigaru.

Pogrešno je naglašavati – košulja plave boje – jednostavno, plava košulja.

8.    Učtivo su se pozdravili i otišli natrag kod tetke.

-       Učtivo su se pozdravili i otišli natrag tetki.

Pogrešno je reći idem kod zubara. Treba reći idem zubaru.

9.    Mi smo svi sedeli za jednim stolom.

-       Svi smo sedeli za jednim stolom. Sedeli smo za jednim stolom.

10.  U sebi sam proklinjao pesnika koji je jednom ovo rekao…

-       Proklinjao sam pesnika koji je ovo rekao…

Pogrešno je reći – pomislio sam u sebi – naravno da ako sam pomislio nešto da je to u sebi.

11.  Vi ste pijani!

-       Pijani ste!

Nemojte zaboraviti na znakove interpunkcije; morate oceniti sami jačinu tona određenog lika. Ponekad je ton mnogo jači, a lektor stavi samo tačku umesto uzvičnik.

12.  Ja sam ovim svojim ušima pre neki dan čula da to kaže.

-       Svojim sam ušima pre neki dan čula da to kaže.

13.  Uveravala sam sebe da će on zataškati stvar da ne bi obrukao sebe, a i da ne obruka nju.

-       Uveravala sam sebe da će zataškati stvar kako ne bi obrukao sebe, a i nju.

14.  Lekar je bio ušao u njenu sobu.

-       Lekar je ušao u njenu sobu.

Glagol biti treba izbegavati.

15.  Pisao je s desna na levo.

-       Pisao je zdesna nalevo. Pisao je sleva nadesno.

Dole možete videti kako otprilike izgleda lektorisan tekst u Wordu. 

 Kada je tekst prošao sve izmene "kliknemo" na opciju accept change i tekst izgleda ovako:

Zapamtite, da biste napravili izmene na tekstu, morate prvo uključiti opciju Track Changes.

STIL - prvi deo

Kada prevodilac uzme neko delo da prevodi mora ga prilagoditi duhu svoga jezika. U našem slučaju je to srpski jezik. Ne možemo neke reči, fraze, itd. bukvalno prevoditi, jer ne bi imalo previše smila.

Isto tako, neke reči ili fraze treba ublažiti. Nije baš potrebno uvek englesko shit! prevesti kao sranje!. Prevodilac mora da ima osećaj koliko je to shit! snažno izgovoreno. Većinom ga možemo zaobići i jednostavno ga zameniti sa do đavola! ili tome slično. Žargon je opravdan ukoliko se upotrebljava s merom.

Ukoliko neko prevodi titlove, mora imati osećaj za umereno i pristojno. Niko ne voli da dok sa decom gleda neki film pročita imena određenih polnih organa, psovke i dr. koje ne želim da navodim.

Sledeće, kada se prevodi neki tekst nije potrebno prevoditi svaki put ličnu zamenicu.

Ona je uzela svoju knjigu i odnela je u svoju sobu i spustila na svoj radni sto.

Ok, shvatili smo da to sve pripada njoj. Mnogo je lepše: „Uzela je knjigu, odnela do sobe i spustila na sto.“

Što manje ličnih zamenica to bolje!

Pre neki dan sam naletela na ovakvu rečenicu: „Slušao vam je svaku reč, usredsređen na vas i samo na vas, i nije vam uskakao u reč.“ Pokušajte da je pročitate bez lične zamenice, bolje je, je l’ da?

Slušao bi svaku reč usredsređen i nikada vas ne bi prekidao…

Prevodilac ima pravo da tekst prilagodi duhu jezika, ima pravo da izmeni rečenicu, ne naravno previše, ali taman toliko da ona zvuči sasvim lepo a da joj se značenje ne promeni.

Kada se radi lektura – lektor ispravlja tekst onako kako on smatra – a sa strane stavlja određene komentare koje će kasnije prevodilac da pročita. Prevodilac ne mora uvek da se složi sa lektorom. Lektor samo daje predloge za pojedine izmene, a prevodilac je onaj koji ih na kraju prihvata ili ne.

Ali šta se dešava kada lektor radi sam, bez pomoći prevodioca. Onda se najviše oslanja na iskustvo i osećaj. A izdavač na kraju odlučuje.

Ima još puno primera – tek smo počeli.

Vratićemo se malo na birokratizaciju jezika. Nje nikad dosta. Zato lektor mora da je prepozna i da je jednostavno zameni normalnim i jednostavnim izrazima. Daću nekoliko primera:

Vršiti procenu – proceniti

Doći do pobede – pobediti

Izraziti želju – poželeti

Finansijska sredstva – novac

Doći do susreta – susrešće se

Električna energija – struja

O tom pitanju oni su istog mišljenja kao i mi. – U vezi s tim pitanjem isto razmišljamo.

Pleonazam:

Dok čitam neku knjigu mozak mi radi 200 na sat i automatski ispravlja greške koje je lektor trebao da ispravi. Evo ih neke od najčešćih:

N:                                           P:

još uvek                              još, i dalje

po prvi put                         prvi put, ali po drugi put, po treći put

oko desetak                      desetak ili oko deset

vremenski period             period

podići gore                        podići

pomislio u sebi                  pomislio

tačka gledišta                    gledište

čak štaviše                        čak ili štaviše

izaći napolje                      izaći

u svom životu                   u životu

Nepravilno je reći: „Želite li kafu za poneti?“ Odgovorićete: „Da ponesem“.

Isto tako, lektor ne sme da pravi grešku u razlikovanju kojeg i koga. Kada naletim na takve greške odmah posumnjam da je knjiga uopšte i prošla kroz ruke lektora.

Oblik akuzativa kojeg(a) koga sme se upotrebljavati samo za živa lica.

Čovek koga smo sreli.

A kada se zamenica odnosi na nešto neživo, mora zadržati oblik koji.

Birokratizacija jezika

Bezlična Pepeljuga

"... Tačno u ponoć došlo je do prekida u dejstvu čarolije i Pepeljuga se dala u bekstvo. Tom prilikom došlo je do gubitka jedne cipelice. Sledećeg dana, po prinčevom naređenju, došlo je do masovne potrage za devojkom kojoj pripada cipela. Kada su prinčevi izaslanici došli do Pepeljugine kuće, došlo je do pokušaja prevare od strane maćehe i njenih kćeri, ali se na kraju ipak došlo do istine, pa je Pepeljuga svečano odvedena princu i između njih je došlo do braka."

Odlomak uzet iz knjige Ispeci pa reci, Ivana Klajna.

Hvala našem divnom čika Klajnu na ovakvom prikazu korišćenja birokratskog jezika.

Koliko ste samo puta čuli na televiziji rečenične konstrukcije koje su vam zaparale uši, zbunile vas i naterale na razmišljanje da li su ispravne ili ne? Verujem, mnogo.

Ukoliko se obrati pažnja na jezik i pravopis samo dok kucate nekome običnu poruku, bilo to na fejsbuku bilo da šaljete sms, napravili ste korak napred.

ZNAČENJE REČI

Pogrešna upotreba reči:

Kontaminacija: zamena s drugom rečju sličnog oblika ali različitog značenja.

• Sankcionisati: ozakoniti, odobriti; sve češće se upotrebljava sa značenjem kazniti; greška je razumljiva ako se ima u vodu imenica sankcija (kaznena mera), ali ne može se prihvatiti da jedan glagol ima dva suprotna značenja: odobriti i kazniti. 

Takvi postupci moraju se sankcionisati - pitanje je, da li novinar te postupke odobrava ili kažnjava?

• Tolerantan: trpeljiv, razuman; može biti samo čovek.

Pogrešno je: Tolerantan procenat sumpor-dioksida.

• Špekulacija (špekulant): trgovina u cilju sticanja velike dobiti.
• Spekulacija: nagađanje, razmatranje.

• Euforičan: osećanje prijatnosti, vedro raspoloženje.

Pogrešno je koristiti ovu reč sa značenjem: rušilački bes, mahnitanje.

• Insert: ovaj anglicizam znači: nešto umetnuto, umetak.

Pogrešno je koristiti: "insert iz filma". Ova reč nije sinonim za "odlomak".

• Auditorijum: vezuje se za glagol AUDIRE što znači čuti. Auditorijum upotrebljava se za publiku koja je došla da sluša, ne da gleda.

Pogrešno je reći: "Velika je odgovornost igrati pred tolikim auditorijumom."

• Odnosno: ova rečca upotrebljava se kada označava korelaciju među parovima pojmova, alternativu.

Ispravno je: "Nasleđujem odeću od brata, odnosno sestre."

Pogrešno je: "U pubertetu, odnosno 12. godini života...", jer nema alternativu.

• Značajan i znatan: prvo je u značenju važan, bitan, a drugi, priličan, osetan.

• Dekada: razdoblje od 10 dana a ne 10 godina.

• Plejada: u staroj Grčkoj označavala je sazvežđe od 7 zvezda; zatim grupe od 7 pesnika. Ne mora se strogo svoditi na broj 7, ali svakako označava manju, odabranu družinu.

Pogrešno je: "Čitava plejada boraca..."

Napomene za lektore

Prvi lektor – lektura na računaru

Proverite da li ste dobili sve: fajl, original, tekst za korice, eventualno prevod mapa, slika i sl. Prevod teksta za korice drugi lektor neće čitati! Ne očekujte da dizajner korica zna šta na njima treba da piše.

Pre početka lekture uključite opciju Track Changes, koja se nalazi u meniju Tools. Tako će prevodilac moći da vidi šta ste menjali u tekstu, što će vam značajno olakšati saradnju. (Tehničke pojedinosti, navode, crtice, osnovne pravopisne greške, slovnu korekturu pomoću nekog od speling programa ili bez njega možete da uradite pre uključivanja ove opcije da biste imali manje crvenila na ekranu.) Da vam šarenilo ne bi smetalo dok radite, pronađite u nizu ikona iz menija Track Changes onu u kojoj piše Final Showing Markup (obično je prva), i tu zamenite na Final. Tako po potrebi možete „pozvati“ izmene da ih vidite, a možete ih i „sakriti“ da vam ne smetaju u radu.

Koristite blagodeti računara – sve što je moguće ujednačiti i popraviti pomoću opcije Find/Replace treba da uradi upravo prvi lektor.

Potpišite se – ime prvog lektora tehnički urednik unosi u impresum.

Drugi lektor – lektura za izmenama prvog lektora, na prelomljenom tekstu (korektorsko čitanje)

Ideja je da svi radimo toliko profesionalno da druga lektura postane ono što i treba da bude – korektorsko čitanje. Izmene u stilu „nije šija nego vrat“ neće poboljšati tekst, samo će opteretiti i prvog lektora i tehničkog urednika koji izmene unosi. Naravno, ovde se ne misli na izmene koje treba da razbiju monotoniju korišćenja jednog te istog epiteta ili fraze. Stoga – ispravite samo ono što je pogrešno, u bilo kom smislu. Za pitanja stila i leksike konsultujte se s prevodiocem ili prvim lektorom.

Pazite na ono što samo drugi lektor može da vidi, s obzirom na to da samo on vidi tekst na papiru: podela reči na kraju reda, izgled fusnota, dosledno ispisana imena i nazivi u hederu, razlike u fontu, način obeležavanja poglavlja, tekst na mapama i slikama... Ako se polusloženice prenose u novi red, poželjno je da se prelamaju na sastavu dveju reči i crtica mora postojati u oba reda. Ukoliko knjiga ima sadržaj, proverite da li on prati stvarni raspored strana.

Obično se korektura radi na papiru, a to traži poznavanje korektorskih znakova. 

U ranijim postovima imate o korektorskim znakovima. 

Praktično uputstvo za prevodioce i lektore – drugi deo

Enklitike

Gde god se u rečenici javi granica između pojedinih logički povezanih celina – koja može, ali ne mora biti obeležena /.../ zarezom ili kojim drugim znakom interpunkcije – posle te granice počinje nova akcenatska celina i u njoj enklitika nipošto ne sme biti na prvom mestu.

Dakle, umesto: Broj stranaca, uglavnom Grka, se prepolovio, treba ...prepolovio se.

Ili, umesto: Tobožnji magnetofonski snimak – tvrdim to pod punom odgovornošću – je falsifikat, treba ne enklitika, već naglašeni glagolski oblik ...jeste falsifikat.

Duhu srpskog jezika odgovara zamena prisvojnih zamenica enklitikama: njegove oči su bile pune suza – oči su mu bile pune suza; uzeo je njenu ruku u svoju – uzeo ju je za ruku.

Upotreba predloga

Predlog s piše se bez apostrofa i ovo mu je osnovni oblik, te ga tako treba i koristiti, osim u slučajevima kada naredna reč počinje glasom s, z, š ili ž, kao i kada se bez dodatnog a spojevi ne bi mogli izgovoriti (sa sinom, sa značenjem, sa mnom, sa psom i sl.). Isto važi i za predloge k i uz
(k meni, ali ka kući; uz glavu, ali uza zid).

Predlog oko sreće se veoma često na svim mogućim i nemogućim mestima. Nije dopušteno, a često se viđa: pomogao mi je oko toga (umesto pomogao mi je s tim/u tome), pitala sam ga oko toga (pitala sam ga za to), raspravljali smo oko toga (raspravljali smo o tome), zabrinuta sam oko njenog zdravlja (za njeno zdravlje, ili brine me njeno zdravlje) i sl.

Upotreba veznika

Osnovno je pravilo da se iza veznika ali na početku rečenice ne piše zarez (osim u slučajevima kad sledi umetnuti deo rečenice: Ali, kao što je prethodno rečeno, to ne važi uvek.)

Vodite računa da se veznik da ne pojavljuje prečesto u rečenici. Sledeća jezička sredstva mogu pomoći:

-        ne zaboravite da je književni oblik futura pomoćni glagol + infinitiv, a ne pomoćni glagol + da + prezent (umesto ja ću da ti kažem – reći ću ti; sutra ću da vidim – videću sutra)

-        engleski modalni glagoli često su suvišni u prevodu na srpski: odatle sam mogao da vidim kuću – odatle sam video kuću; mogao sam da shvatim da će da me prevari – shvatio sam da će me prevariti; ne mogu da verujem – neverovatno mi je; ne mogu da podnesem – nepodnošljivo mi je, ne podnosim

-        koristite se bogatstvom srpskih izvedenih glagola: počeo je da peva – zapevao je; počeo je da gleda u svoju pesnicu – zagledao se...

-        veznik da može se zameniti i veznicima kako, gde, što, ne bi li (u namernom značenju)

Odnosne rečenice s rečju koji često se mogu zameniti jednim jedinim pridevskim oblikom: devojka koja je plakala – uplakana devojka; sto koji je bio postavljen – postavljen sto.

Osnovne leksičke napomene

Upotreba sledećih reči česta je u kolokvijalnom govoru (te se u tom smislu može zadržati i u kolokvijalnom dijalogu u prevodu), ali je nedopustiva u dobrom književnom stilu:

puno – u značenju mnogo, veoma, vrlo

jako – u značenju mnogo, veoma, vrlo

strašno – u značenju mnogo, veoma, vrlo

par – u značenju nekoliko, dva-tri

tuce – nama mnogo bliže desetak

Izbegavati nagomilavanje tuđica, posebno pomodnih anglicizama i takozvanih pozajmica po inerciji. Izbavite i sebe i nas ogromnih količina prideva i priloga kao što su apsolutno, totalno, definitivno, fantastično, impresivno. Laganija engleska literatura vrvi njima, ali ako ne možete da izmenite izvorni stil, bar ga prevedite na srpski jezik. Pathetic old man nije patetičan starac, već jadan, kukavan; nema potrebe za izrazom krunski princ pored našeg prestolonaslednik. Zatim, trijumfalan može biti i slavodobitan ili pobedonosan, umesto frustriran mnogo češće je pravo značenje osujećen, ispunjen teskobom itd. Period može biti i razdoblje, instrukcija uputstvo, a konflikt – sukob.

Oprezno postupajte sa arhaizmima i lokalizmima svih vrsta. Njihova upotreba opravdana je samo ukoliko se njima karakteriše neki lik ili posebno istorijsko razdoblje. U knjigama čija je radnja smeštena u savremenu zapadnu civilizaciju ovakvim rečima praktično nema mesta.

Nepravilan govor određenih junaka nikako ne prevoditi pomoću pirotskog, lalinskog ili nekog sličnog domaćeg govora. Biti oprezan i kod prenošenja žargona.

Ne zamenjivati strane realije domaćim.

Ne koristiti idiome s lokalnim prizvukom (kiša oko Kragujevca, bez dinara u džepu, ispravljati krive Drine i sl.)

Pleonazmi

popeti se gore (sići dole, izaći napolje, podići gore, spustiti dole) – popeti se...

čak štaviše – samo čak ili samo štaviše

oko tridesetak – ili samo tridesetak ili oko trideset

vremenski period – period

Mere – sve inče, jarde, stope i sl. u tekstovima sa savremenom tematikom prebaciti u metre, centimetre i sl. Paziti da se ne pojave anahronizmi u tekstovima koji se odnose na prošlost, negde je bolje ostaviti starinske mere i objasniti ih u fusnoti.

Rodbinski odnosi – srpski jezik ima veoma razvijen sistem rodbinskih odnosa i sve odgovarajuće nazive. Koristite ih, tačno. Teško da su nečiji ujak i tetka u braku. Niti tetka posle dva poglavlja može postati ujna.

Skraćenice

Neke su u srpskom jeziku usvojene prema početnim slovima iz stranog jezika, te ih takve i ostavljamo (FBI, CIA, NASA, s tim što se ove na A ne menjaju). U skladu s tim, i druge, manje poznate, možemo preneti na isti način, ali treba ih objasniti, ukoliko iz teksta nije jasno o čemu je reč. Npr: SEC nikako ne može biti Jugo-istočna Komanda, pošto je to Securities and Exchange Commission.

Osnovne sintaksičke napomene

Red reči u rečenici – u poređenju sa engleskim, gde je obavezan redosled subjekat, predikat, prilozi, srpski red reči je slobodniji. Razbijmo monotoniju kad nam maternji jezik daje tu slobodu. U zavisnosloženim rečenicama zavisna rečenica može doći pre nezavisne. Tako je umesto On je gledao TV kada sam ja stigao, često mnogo bolje Kada sam ja stigao, on je gledao TV.

U prevodima sa engleskog i francuskog paziti na slaganje vremena (i u drugim jezicima ukoliko u njima takva kategorija postoji). Engleska rečenica: I knew he was there treba da glasi Znao sam da je tu. (Ne: Znao sam da je bio tamo.)

Engleska rečenica je često u pasivnom obliku, što je daleko manje karakteristično za srpsku rečenicu. Za srpski jezik nije prirodna rečenica: On je hodao pridržavan za ramena od strane svojih pratilaca.

Paziti da ne dođe do nepotrebnog gomilanja zamenica i članova, što je česta greška u prevodima sa engleskog jezika. 

Npr: Popravila je svoju kosu – prisvojna zamenica je potpuno suvišna. Isto tako, ako ja mislim znači isto što i mislim (nije bitno naglasiti da sam to baš ja, a ne neko drugi), onda je daleko bolje i prirodnije koristiti oblik bez lične zamenice.

Takođe, imati u vidu da se prisvojna zamenica koja se odnosi na subjekat obavezno prevodi oblikom za svako lice – svoj: umesto otišao sam u moju sobu, otišao si u tvoju sobu, otišao je u njegovu sobu (a soba je upravo onoga ko je otišao) treba – otišao sam/si/je u svoju sobu.

Često se događa da se u opisnim tekstovima nagomila glagol biti: Majka je bila u kuhinji i prala sudove – ne znači ništa drugo nego: Majka je u kuhinji prala sudove. Ili: Bio je visok čovek i oči su mu bile svetle. Bio je obučen u elegantno odelo i nezainteresovano je posmatrao ljude oko sebe – najprirodnije je spojiti u jednu rečenicu: Visok čovek svetlih očiju u elegantnom odelu nezainteresovano je posmatrao ljude oko sebe.

Engleska rečenica često ima participe, koji se na srpski mogu prevoditi i glagolom u aktivu. Primećuje se navika da se pišu rečenice tipa: Ona je sedela za stolom čitajući i pišući. Bolje je i prirodnije: Ona je za stolom čitala i pisala; ili Čitala je i pisala za stolom...

Posebno treba obratiti pažnju na koga se odnosi radnja izražena glagolskim prilogom. Nedopustive su ovakve rečenice: Pokušavajući da nađe lek protiv kolere, njegovu pažnju je privukla jedna nova vrsta bakterije. Snimivši dva filma u kojima je bila zakopčana do grla, ljudi su počeli da je posmatraju kao pravu glumicu.

Glagolski prilog uvek mora da se odnosi na subjekat, te bi njegova pravilna upotreba izgledala ovako: Pokušavajući da nađe lek protiv kolere, usmerio je pažnju i na jednu novu vrstu bakterija. U gornjim slučajevima, najtačnije i najprirodnije bi bilo zameniti prilog ličnim glagolskim oblikom: Dok je pokušavao da nađe lek protiv kolere... Odnosno: Pošto je snimila dva filma...

Još neke česte greške

(nepravilan oblik – pravilan oblik)

završio je svoje piće – popio, ispio, iskapio...

juče uveče – sinoć

po pitanju – o pitanju, povodom pitanja

on je kući – on je kod kuće

Buker nagrada – Bukerova nagrada

Grešam koledž – koledž Grešam

jedno od dece – jedno dete; viđeno je i „podigla je jednu od svojih obrva“...

isuviše često; previše mlad – najčešće je mnogo prirodnije prečesto, prestar, premlad, predobar...

za i protiv predloga – za predlog i protiv njega

sa i bez dodataka – sa dodacima i bez njih

itekako – i te kako

pritom – pri tom(e) (prema novom P piše se sastavljeno - pritom - pri tome)

ni jedan – nijedan (osim u izrazima ni jedan jedini, ni jedan ni drugi)

po prvi put – prvi put, ali po drugi, treći put

idem kod zubara – idem zubaru

Nikada nemojte pustiti u tekstu nikakvo ime, sliku, pesmu, toponim, istorijski događaj – nikakav pojam, a da ne znate šta je to. Geografske pojmove proverite, makar i samo potvrdite na pouzdanoj karti, ime slikara proverite u nekoj opštoj istoriji umetnosti... Tako neće doći do grešaka tipa „Valis Simpson je pomislio“, „Vini Pu i njegov drug Piglet“, San Dijego u Južnoj Karolini (doduše, ovde je bilo dovoljno pažljivije čitati original)... Zatim, marshmallow nije „mančmelo“...