Tрадиционално писмо српског језика јесте српска ћирилица, настала тако што су из руске грађанске ћирилице, којом се писало на славеносрпском језику до књижевнојезичке реформе Вука Караџића, нека слова изостављена, а нека су додата и уведен је принцип да свако слово означава по један глас (прецизније: свака графема једну фонему).
Вук Карџић је за српску ћирилицу смислио нова слова Њ и Љ, а увео је и слова Ђ, Ј, Ћ, Џ, која су већ постојала у неким старијим текстовима или у латиници (Ј).
Сва друга слова данашње српске ћирилице преузета су из руске грађанске ћирилице као писма славеносрпског језика.
После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918), а потом и југословенске државе, у Србији и Црној Гори нагло се почела ширити употреба латинице, потискивање ћирилице у корист латинице наставило се током свих потоњих година.
Српска ћирилица је службено писмо српског језика: "У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава." (Члан 10 Устава Републике Србије, 2006.)
У јавној употреби данас су и српска ћирилица (ређе) и српскохрватска латиница (чешће). С обзиром на значај ћирилице за српски културни идентитет, њено потискивање из јавне употребе је штетно за неговање и развој тог идентитета. Зато тај процес треба зауставити, а ћирилици треба дати место које јој у српској култури традиционално припада.
#ДанПисмености
Извор: Нормативна граматика српског језика, Матица српска
Од скоро Вас читам, као млађи колега, и могу да кажем да су текстови врло практични. Хвала. Само додатак - Вук је додао и "Х", које је чуо негде тамо код Дубровника, и свидело му се. Иако "Х" не постоји етимолошки од Саве и Дунава па све до Егејског мора...
ОдговориИзбришиDrago mi je da Vam se dopada moj blog. Trudim se da obrađujem korisne teme. Hvala što čitate! :)
ОдговориИзбриши